U okviru različitih zdravstvenih pojava koje se odražavaju i na spoljašnji izgled, postoji jedno stanje koje se sve češće primećuje kod ljudi srednjih i starijih godina – ksantelazma. Iako na prvi pogled može delovati bezopasno, ovaj oblik masnih naslaga ispod kože, posebno u predelu oko očiju, otkriva mnogo više nego što se čini. Upravo ta povezanost sa unutrašnjim zdravljem čini ovu pojavu značajnom i vrednom pažnje.
Ksantelazma se prepoznaje kao žuto-bela, meka izraslina koja se najčešće pojavljuje na kapcima – bilo gornjim, donjim ili u unutrašnjem uglu oka. Ono što ovu pojavu čini osobenom jeste činjenica da nije bolna, ne izaziva svrab, niti druge fizičke tegobe, ali estetski ume da bude veoma neprijatna i može značajno uticati na psihološko stanje i samopouzdanje osobe.
Ove naslage se najčešće razvijaju postepeno, počinju kao male promene koje gotovo i ne skreću pažnju, a kasnije se mogu proširiti i zauzeti veće površine kože. Po obliku mogu biti:
okrugle
ovalne
nepravilno formirane
U većini slučajeva su jasno definisane, sa glatkom površinom, a često se javljaju simetrično, što znači da se pojavljuju na obe strane lica u isto vreme. Iako svaka osoba doživljava ovu pojavu drugačije, uobičajeno je da se njihova veličina vremenom povećava, naročito ukoliko se uzroci ne tretiraju.
Kao što je često slučaj s pojavama koje se odvijaju na koži, uzrok ksantelazme nije isključivo spoljašnji. U njenoj osnovi leži čitav niz unutrašnjih faktora, među kojima su neki od najznačajnijih:
Povećan nivo lipida u krvi, naročito holesterola i triglicerida
Hiperlipidemija, stanje povišenih masnoća koje se može razviti zbog genetike ili loših navika
Ateroskleroza, odnosno nagomilavanje masnih naslaga u arterijama
Dijabetes, koji menja metabolizam masti i ubrzava stvaranje ovih naslaga
Nasledna sklonost, gde su pojedinci genetski predisponirani za ovu pojavu
U najvećem broju slučajeva, ksantelazma se počinje javljati kod ljudi koji su stariji od 40 godina, i to bez obzira na pol. Kod nekih osoba ona se razvija sporo, gotovo neprimetno, dok kod drugih može iznenada postati izražena u kratkom vremenskom periodu. Ipak, zajednički imenitelj je gotovo uvek poremećaj u regulaciji masnoća u organizmu.
Važno je naglasiti da LDL holesterol – poznat i kao “loš” holesterol – igra ključnu ulogu u razvoju ksantelazme. Njegovo povišenje vodi do nakupljanja masti ne samo u krvnim sudovima, već i u kožnim slojevima. S druge strane, HDL holesterol, ili tzv. “dobar” holesterol, kada je u niskim vrednostima, ne uspeva da obavlja svoju funkciju odstranjivanja viška masti iz tkiva, čime dodatno doprinosi nastanku ovih promena.
Kombinacija ovih faktora značajno povećava rizik ne samo od pojave ksantelazme, već i od ozbiljnijih kardiovaskularnih bolesti. Među njima su:
Ateroskleroza – suženje arterija usled nakupljanja masnoća
Srčani udar – kao posledica prekida protoka krvi kroz začepljene krvne sudove
Moždani udar – usled poremećaja u moždanoj cirkulaciji
Zbog svega navedenog, pojavljivanje ksantelazme ne treba olako shvatiti, jer ona može biti jedan od prvih vidljivih znakova da je zdravlje krvnih sudova ugroženo.
Kada se žute naslage oko očiju pojave, najbolji korak koji osoba može da preduzme jeste da se obrati stručnom licu, bilo da je reč o lekaru opšte prakse, dermatologu ili internisti. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu vizuelnog pregleda, jer su karakteristike ksantelazme prilično prepoznatljive. U nekim slučajevima lekar može preporučiti dodatne laboratorijske analize, pre svega lipidni profil, kako bi se procenile vrednosti:
ukupnog holesterola
LDL holesterola
HDL holesterola
triglicerida
Nakon dijagnoze, u zavisnosti od izraženosti i želje pacijenta, postoji nekoliko medicinski priznatih metoda za uklanjanje ksantelazme:
Krioterapija – primena izuzetno niskih temperatura kako bi se promenjeno tkivo uništilo
Elektrokauterizacija – postupak kojim se izrasline uklanjaju uz pomoć električne struje
Hirurška ekscizija – fizičko uklanjanje naslaga skalpelom
Sve ove metode se najčešće obavljaju u lokalnoj anesteziji, što znači da pacijent ostaje budan, ali ne oseća bol. Sam postupak je relativno brz, efikasan i minimalno invazivan, ali važno je znati da nijedna metoda ne garantuje da se ksantelazma neće ponovo pojaviti.
Da bi se umanjio rizik od ponovnog nastanka, stručnjaci preporučuju promene životnih navika, koje uključuju:
Izbalansiranu ishranu sa smanjenim unosom zasićenih masti
Povećanje unosa voća, povrća i celovitih žitarica
Redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne mase
Izbegavanje pušenja i prekomerne konzumacije alkohola
Kontrolu osnovnih metaboličkih poremećaja kao što su dijabetes i hipertenzija
Iako ksantelazma nije životno ugrožavajuće stanje, njena prisutnost na licu može značiti da je vreme za ozbiljnu introspekciju o zdravlju organizma. Osim estetskog aspekta, koji kod mnogih izaziva nelagodu i osećaj srama, ovaj poremećaj ima duboko metaboličko uporište i treba ga shvatiti kao signal koji telo šalje.
Redovnim lekarskim kontrolama, odgovornim pristupom prema sopstvenom telu i ranom reakcijom moguće je ne samo rešiti se nepoželjnih naslaga, već i sprečiti potencijalno ozbiljnije posledice koje su mnogo teže za lečenje. U tom smislu, ksantelazma se može posmatrati i kao blagi upozoravajući simptom, koji dolazi pre ozbiljnijih događaja i daje priliku za pravovremenu intervenciju.
Zaključno, možemo reći da ksantelazma nije samo površinski problem – ona je svojevrsni indikator unutrašnjih procesa koji su možda već izmakli kontroli. Zbog toga je od velike važnosti da svako ko primeti ovakve promene ne odlaže posetu lekaru, već da proaktivno pristupi rešavanju i estetskog i zdravstvenog dela problema. Uravnotežen životni stil, pravilna ishrana i svest o opasnostima koje nosi poremećaj metabolizma lipida – najbolja su prevencija ne samo za ksantelazmu, već i za čitav niz drugih bolesti koje se dugo ne vide, ali se jednog dana neizbežno ispolje.
