U danasnjem ćlanku donosimo Vam kako upotrebom joda mozete spasiti Vas paradaiz od plmenjače,procitajte i saznajte više….
Mnogi zaljubljenici u baštovanstvo često posežu za skupim preparatima kako bi svoje biljke sačuvali od bolesti i podstakli bujan rast. Međutim, priroda već nudi jednostavna i efikasna rešenja koja su pritom i ekološka. Jedno od tih rešenja uključuje upotrebu joda, elementa koji u malim količinama može učiniti čuda u vrtu, posebno kada se radi o paradajzu.
- Iako biljkama nisu potrebne velike količine ovog elementa, jod ima značajnu ulogu u njihovom zdravlju i otpornosti. Često ga u zemljištu nema dovoljno, a upravo njegov nedostatak može biti jedan od razloga zašto paradajz teško podnosi bolesti kao što je plamenjača ili zašto sporije razvija plodove. Kada se dodaju samo nekoliko kapi joda, biljke postaju jače, otpornije na bolesti i daju bogatiji rod.
Paradajz je posebno osetljiv na prisustvo joda i pozitivno reaguje kada se on primenjuje u malim, pažljivo doziranim količinama. Jod ne samo da ubrzava sazrevanje plodova i povećava broj cvetova, već zahvaljujući svojim dezinfekcionim svojstvima pomaže i u borbi protiv gljivičnih oboljenja.
Postoje dva glavna načina korišćenja joda u baštovanstvu:
- Prvi način je dodavanje joda putem zalivanja. Preporučuje se da se tri kapi povidon joda razmute u deset litara vode. Svakoj biljci treba dodati oko litar ovog rastvora. Redovnom upotrebom biljke postaju otpornije, plodovi ravnomernije sazrevaju i brže dostižu punu zrelost. Ovaj rastvor takođe smanjuje prisustvo gljivičnih spora u zemljištu, čime štiti korenje od potencijalnih infekcija.
Drugi način primene koristi jod kao zaštitno sredstvo, posebno u periodima povećane vlage, kada su biljke podložne bolestima poput plamenjače i pepelnice. U tom slučaju pravi se rastvor od punomasnog mleka i joda: u jedan litar mleka dodaje se trideset kapi joda, a zatim se smesa razblaži sa još devet litara vode. Ovim rastvorom biljke se prskaju, najbolje predveče kada sunčevi zraci nisu jaki, kako bi se izbegla oštećenja listova. Mleko u ovoj mešavini formira tanak sloj na listovima koji služi kao barijera protiv gljivičnih infekcija i istovremeno hrani biljku.
- Ovaj prirodni tretman nije koristan samo za paradajz. I druge biljke kao što su krastavci, paprike i krompir mogu imati koristi od njega. Ipak, preporučljivo je da se pre tretiranja cele bašte proba na nekoliko biljaka kako bi se uočila njihova reakcija.
Ključ uspeha u korišćenju joda je umerenost. Prečesto ili preobilno dodavanje može izazvati stres kod biljaka i oštetiti korenje. Zbog toga je važno striktno se pridržavati preporučenih doza i biti strpljiv – rezultati neće izostati, a biljke će vam uzvratiti zdravim rastom i obiljem plodova.
U vremenu kada sve više ljudi želi da se vrati prirodnim i tradicionalnim metodama, jod se ponovo pokazuje kao snažan saveznik u baštovanstvu. Ovaj jednostavan trik, koji su koristile naše bake, savršeno odgovara savremenoj potrebi za ekološkim i zdravim rešenjima. Samo nekoliko kapi može napraviti veliku razliku – biljke će biti bujnije, cvetaće više, a plodovi će biti sočni, zdravi i brže će sazre
