Tokom letnjih meseci, kada temperature često dostižu ekstremne vrednosti, zdravlje postaje jedan od glavnih izazova za mnoge ljude. Posebno su ugrožene osobe sa hroničnim bolestima, kao što su problemi sa kardiovaskularnim sistemom, oboljenja mozga ili bubrega. Iako visoke temperature predstavljaju izazov i za potpuno zdrave pojedince, kod osoba sa već postojećim zdravstvenim stanjima, posledice mogu biti znatno ozbiljnije. Letnje vrućine remete prirodne funkcije organizma, posebno kada je u pitanju održavanje stabilnosti krvnog pritiska i snabdevanje mozga kiseonikom.

Profesor doktor Ranko Raičević, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti neurologije i predsednik Društva neurologa Srbije, upozorava da ekstremna vrućina može dovesti do stanja poput hipoksije, gde mozak ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što može pogoršati postojeće zdravstvene probleme, naročito kod onih koji ne uzimaju terapiju redovno. Širenje krvnih sudova, koje prirodno dolazi kao odgovor organizma na vrućinu, može dodatno smanjiti pritisak i pogoršati cirkulaciju, što ima direktan uticaj na rad srca i mozga.

Jedan od osnovnih saveta koji profesor ističe odnosi se na pravilan unos tečnosti. Ljudi često ne prepoznaju znakove dehidratacije na vreme, a to može biti opasno. Voda je i dalje najbolji izbor, i to obična, negazirana voda koja ne sadrži dodatne šećere ili hemijske aditive. Profesor posebno upozorava da se treba kloniti:

  • Gaziranih pića, naročito onih sa visokim sadržajem šećera

  • Energetskih napitaka, koji dodatno opterećuju srce

  • Alkohola, koji može da proširi krvne sudove, ali na veoma nepovoljan način

Alkohol, a naročito žestoka pića, šire krvne sudove i smanjuju snabdevanje kiseonikom, što može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje – kako srca, tako i mozga. Iako mlađe osobe ponekad posegnu za osveženjem u vidu hladnog gaziranog pića, osobe koje boluju od hipertenzije, dijabetesa ili imaju srčane tegobe, treba potpuno da ih izbegavaju.

Profesor takođe ukazuje na važnost izbegavanja izlaganja suncu tokom najtoplijeg dela dana. Period od 10 do 16 časova nosi najviši nivo UV zračenja, koje dodatno opterećuje organizam. Tokom tog perioda preporučuje se:

  1. Ostanak u zatvorenom prostoru, po mogućstvu klimatizovanom

  2. Nošenje lagane, svetle odeće koja reflektuje toplotu

  3. Korišćenje šešira, naočara i zaštitne kreme ukoliko je boravak napolju neizbežan

Još jedan čest problem tokom letnjih meseci jeste glavobolja. Iako je ljudi najčešće povezuju sa dehidracijom ili pritiskom, u pozadini često stoji loš kvalitet sna usled vrućine. Vruće noći prekidaju san, izazivaju česta buđenja i potrebu za dodatnim unosom vode. Promene jonizacije u atmosferi takođe mogu delovati nepovoljno, naročito kod ljudi sa migrenama i sličnim neurološkim problemima.

Nezaobilazna tema u letnjim mesecima jeste i korišćenje klima uređaja. Iako oni predstavljaju značajno olakšanje, često se koriste nepravilno, što može uzrokovati nove zdravstvene tegobe. Profesor Raičević ističe sledeće greške koje ljudi najčešće prave pri upotrebi klima uređaja:

  • Održavanje preniske unutrašnje temperature, što pravi veliku razliku u odnosu na spoljašnju klimu

  • Spavanje sa uključenom klimom, što može dovesti do sušenja sluzokože, upale sinusa, prehlada i glavobolja

  • Nepostepeno izlaganje hladnoći nakon boravka na suncu

Idealna razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature, kako ističe profesor, treba da bude najviše pet do šest stepeni. Nažalost, u praksi se često dešava da ljudi rashlađuju prostorije i do 10 ili 15 stepeni ispod spoljne temperature, što organizmu stvara termalni stres.

Da bi se klima uređaji koristili na zdrav način, preporučuju se sledeće mere:

  • Postepeno rashlađivanje prostorije, pre nego što se boravi u njoj

  • Korišćenje klima uređaja samo kada je neophodno, a ne celodnevno

  • Postavljanje temperature na umerenih 24-26 stepeni, kako bi se stvorila ugodna, a ne ledena atmosfera

  • Izbegavanje direktnog izlaganja hladnom vazduhu iz klima uređaja, naročito prilikom spavanja

Dodatno, profesor savetuje da se prilikom prelaska iz toplog u rashlađeni prostor i obrnuto uvek obrati pažnja na to da se telo postepeno prilagodi. Brze temperaturne promene ne ostavljaju dovoljno vremena organizmu da stabilizuje svoje osnovne funkcije, što može izazvati pad pritiska, vrtoglavicu ili čak kolaps.

U cilju očuvanja zdravlja tokom vrelih dana, preporučuje se i pažljiv odabir garderobe i ishrane. Odeća treba da bude:

  • Lagana

  • Svetlih boja

  • Od prirodnih materijala (pamuk, lan)

Što se tiče ishrane, ona treba biti:

  • Lagana i bogata vitaminima

  • Sa što manje masti i teško svarljivih namirnica

  • Uključivati sveže voće i povrće, salate, jogurt, supice

Na ovaj način se organizmu obezbeđuje dovoljno nutrijenata, dok se ne preopterećuje varenje, koje u velikim vrućinama i onako trpi usporavanje rada.

Na kraju, profesor naglašava ono najvažnije – slušati signale koje telo šalje. Ako se javi bilo koji od sledećih simptoma:

  • Slabost

  • Vrtoglavica

  • Zamućen vid

  • Ubrzan puls

  • Mučnina ili gubitak svesti

…neophodno je odmah reagovati. To su potencijalni znaci toplotnog udara, koji zahteva brzu pomoć i hlađenje organizma, a u ozbiljnijim slučajevima i medicinsku intervenciju.

Prevencija, kao i u mnogim drugim aspektima zdravlja, igra ključnu ulogu. Pravilna ishrana, odgovoran unos tečnosti, umerena upotreba rashladnih uređaja i osluškivanje sopstvenog organizma mogu u velikoj meri doprineti da se i najvreliji letnji dani prebrode bez većih problema.

Uprkos izazovima koje donosi sve toplije vreme, moguće je očuvati dobro zdravlje, ali samo ukoliko se preduzmu odgovarajuće mere i ukoliko se vodi računa o osnovnim potrebama tela. Ponekad su jednostavne navike, poput čaše obične vode, blage klime i laganog obroka, dovoljne da naprave veliku razliku.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR