Nedavno su se Aleksandra Prijović i njen suprug Filip Živojinović, nakon kraćeg boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, vratili u Srbiju, donoseći sa sobom niz uzbuđenja, emocija i jednu radosnu vest – Aleksandra je ponovo u drugom stanju. Ovaj put, kako prenose bliski izvori, očekuje devojčicu, čiji se dolazak na svet planira za septembar.
Vest o trudnoći nije samo raznežila obožavaoce popularne pevačice, već je pokrenula i određene rasprave unutar porodice, pre svega između supružnika. Iako oboje dele veliku radost zbog prinove, njihovi pogledi na to gde bi Aleksandra trebalo da se porodi nisu bili usklađeni od samog početka.
Naime, Aleksandra je veoma rano iznela svoju želju da trudnoću vodi lekar iz Beograda, isti onaj koji joj je bio podrška i vodič kroz prvu trudnoću. Veruje mu bezrezervno, a dodatni element koji joj daje osećaj sigurnosti jeste blizina porodice, emotivna stabilnost koju oseća u svojoj domovini i okruženje koje joj je poznato.
Sa druge strane, Filip je smatrao da bi porod u Americi bio bolja opcija, i to ne samo iz ličnih već i iz praktičnih razloga. Na prvom mestu, želeo je da njegova ćerka odmah po rođenju dobije američko državljanstvo, što bi im, kako je zaključio, u budućnosti otvorilo razne mogućnosti – od obrazovanja do slobodnog putovanja. Osim toga, Filip je verovao da bi u Americi bili dalje od očiju javnosti, posebno od znatiželjnih domaćih medija koji često znaju da zadiru i u najintimnije trenutke poznatih ličnosti.
Iako se njihov boravak u Americi inicijalno činio kao savršen trenutak za porođaj preko okeana, Aleksandra nije bila sklona da menja svoje planove. Bila je čvrsta i staložena u svom stavu, ističući da se u Srbiji oseća emocionalno zbrinuto, a zdravstveno – bezbedno i pouzdano. U njenim očima, osećaj doma i podrška najbližih vredeli su više od administrativnih benefita koje bi njihova beba mogla imati rođenjem u inostranstvu.
Njeni razlozi nisu bili impulzivni, već dobro promišljeni. Aleksandra je istakla sledeće kao ključne razloge za svoju odluku:
-
Poverenje u domaćeg lekara koji ju je vodio kroz prvu trudnoću.
-
Porodična podrška koju smatra neprocenjivom u trenucima kada je fizički i emocionalno ranjiva.
-
Poznavanje jezika i sistema koji joj omogućavaju da lakše izrazi sve što oseća i razume medicinske procedure bez nesporazuma.
-
Emotivna sigurnost koju doživljava samo u Srbiji, među svojima.
Na drugoj strani argumentacije nalazio se Filip, racionalan i metodičan, koji je pokušao da sagleda širu sliku i dugoročne koristi porođaja u Americi. Njegov pogled na situaciju bio je pragmatičan i temeljan:
-
Dete bi steklo američko državljanstvo, što otvara vrata za obrazovanje, putovanja i mogućnosti bez viza.
-
Manje medijskog pritiska, jer bi porođaj u inostranstvu prošao bez medijske pompe koja u Srbiji često prati poznate ličnosti.
-
Zdravstveni sistem u Americi, koji smatra naprednim i savremenim, takođe je ulivao poverenje.
U ovoj tihoj razmeni argumenata, gde su ljubav i briga dominirali nad tenzijama, pojavila se i treća strana – Lepa Brena, supruga Bobe Živojinovića i Filipova maćeha, koja se diskretno uključila u priču. Poznata pevačica, koja je i sama rađala sinove Stefana i Viktora u Americi, stala je na Filipovu stranu. Podelila je sa Aleksandrom svoje pozitivno iskustvo porođaja u SAD-u, napominjući kako se zbog te odluke nikada nije pokajala.
Ipak, uprkos savetima i dobronamernim sugestijama, Aleksandra nije promenila mišljenje. Njena emotivna povezanost sa domovinom, lekarima kojima veruje, i duboka potreba da svoju trudnoću proživi u miru i poznatom ambijentu, presudili su. Istakla je da, iako razume Filipove motive, trenutno ne može da zamisli porođaj daleko od Srbije. Planira da se, kada beba ojača i kada se sama fizički i emotivno oporavi, eventualno sa njom uputi u Ameriku – ali tek tada.
I tako je doneta odluka – makar privremeno. Par se vratio u Srbiju, gde sada mirno i sa uzbuđenjem očekuju dolazak nove članice svoje porodice. Prijatelji bliski paru ističu da su, uprkos razlikama u mišljenju, Aleksandra i Filip izgradili zajednički stav u kome ljubav i međusobno razumevanje dominiraju.
Ova situacija jasno pokazuje koliko i najradosniji trenuci u životu – poput očekivanja deteta – mogu biti ispunjeni različitim emocijama i dilemama. Nije uvek jednostavno izabrati između praktičnog i emocionalnog, između racionalnog plana i instinktivne potrebe za sigurnošću.
U Aleksandrinoj odluci vidi se snaga žene koja zna šta želi, ali i duboka empatija majke koja se ne vodi samo logikom, već osećajem. U Filipovim razlozima vidi se odgovornost oca, koji već razmišlja o budućnosti svoje ćerke i želi da joj pruži najbolje startne pozicije.
Njihova razlika u mišljenju nije stvorila raskol – već dijalog. U tom dijalogu se ogleda suština partnerskog odnosa: slušanje, razumevanje i uvažavanje.
Iako mnogi parovi ne bi lako prevazišli nesuglasice ovog tipa, posebno kada su u pitanju velike životne odluke, Aleksandra i Filip pokazali su da ljubav nije uvek slaganje – već sposobnost da prihvatiš i ono s čim se možda ne slažeš potpuno, jer znaš da je to nekome važno. Isto tako, Aleksandrin primer potvrđuje da majčin osećaj nije slabost – već unutrašnja kompas koji često nepogrešivo pokazuje pravac.
U ovom trenutku, njihov zajednički dom u Srbiji postaje mesto gde će uskoro zaplakati njihova druga beba, devojčica čije ime još uvek čuvaju za sebe. Atmosfera u kući je mirna, puna priprema, nežnosti i planova. Aleksandra odmara, posvećena je sebi i svom detetu, dok Filip balansira između podrške i brige.
Ostaje da se vidi da li će u narednim mesecima Filip još pokušati da ubedi Aleksandru da razmotri porođaj u inostranstvu, ali za sada je jasno: trudnoća se vodi u Srbiji, beba se očekuje tamo gde se Aleksandra oseća kao kod kuće, i sve ostalo će doći u svoje vreme.
Jer na kraju, koliko god dokumenti, sistemi i benefiti bili važni, najvažniji uslovi za rađanje deteta su mir, ljubav i osećaj sigurnosti. A gde to Aleksandra pronalazi – tu se i nalazi pravi dom.
