U poslednjim decenijama, sve češće smo svedoci ekstremnih vremenskih pojava koje postaju gotovo svakodnevna pojava, poput paklenih toplotnih talasa i superćelijskih oluja, koje su nekada bile retke u našem regionu.
Globalno zagrevanje i druge promene klime sve više utiču na pojavu grmljavinskog nevremena i udara groma, a kako bi se smanjila opasnost od tih prirodnih fenomena, važno je poznavati adekvatne mere zaštite. U ovom tekstu, pružamo vam korisne savete kako da se zaštitite od udara groma i kako da reagujete u slučaju takvih opasnosti.
Učestalost i priroda grmljavinskih oluja
S obzirom na porast intenziteta ekstremnih vremenskih pojava, stručnjaci poput dr. Nikole Cvetanovića, koji je govorio na K1 televiziji, ističu da su grmljavinske oluje rezultat složenih atmosferskih procesa, gde se električni naboji u oblaku spajaju i stvaraju uslove za nastanak munja. Kada se stupac vode unutar oblaka dostigne određeni nivo električne napetosti, dolazi do pražnjenja energije koja je ekvivalentna eksploziji nekoliko kilograma dinamita u delimičnoj sekundi. Ovaj proces pokazuje ogromnu snagu prirode, koja nas podseća na važnost sigurnosnih mera kada su u pitanju udar groma i grmljavinske oluje.
Uprkos napretku tehnologije, priroda i dalje ostaje nepredvidiva i moćna. Zbog toga je neophodno da budemo spremni na različite scenarije i zaštitimo sebe i druge od opasnosti koje takve vremenske nepogode mogu doneti.
Saveti za zaštitu tokom grmljavinskog nevremena
Dr. Cvetanović ističe ključne smernice za zaštitu od udara groma, koje mogu značajno smanjiti rizik od povreda i smrtnog ishoda. Evo nekoliko najvažnijih preporuka:
-
Traženje skloništa: Ako ste vani i tokom oluje, najbolja opcija je potražiti sklonište u zatvorenom prostoru, kao što su kuća, zgrada ili automobil. Automobili su posebno sigurni jer funkcionišu kao Faradayev kavez, usmeravajući struju oko putnika i štiteći ih od ozbiljnih povreda.
-
Izbegavanje drveća: Stajanje ispod drveća tokom grmljavine je izuzetno opasno, jer drveće često deluje kao provodnik za munje.
-
Opasnost u vodi: Otvoreni vodeni prostori poput reka, jezera i mora takođe predstavljaju veliku opasnost, jer voda vrlo dobro provodi električnu struju. Zbog toga, plivanje ili boravak u vodi tokom grmljavine može biti fatalan.
-
Opasnost na planinama: Planinski tereni, zbog nedostatka zaklona, predstavljaju ozbiljan rizik. Svaka visina ili izbočina može privući udar groma, što može izazvati tragediju.
Društvene aktivnosti takođe mogu povećati rizik, jer grupisanje ljudi na otvorenom povećava verovatnoću da će munja pogoditi barem jednu osobu. Dakle, tokom oluje, ključno je da se izbegava grupisanje, kao i boravak na visoko izloženim mestima.
Sigurnost u vozilima i avionima
Automobili, kao što je ranije spomenuto, imaju veliku prednost tokom grmljavinskog nevremena. Faradayev kavez omogućava sigurno putovanje, bez obzira na to da li se vozilo kreće ili miruje. Sličan princip zaštite primenjuje se i na zrakoplovima. Iako se mnogi putnici boje letenja tokom grmljavine, statistike pokazuju da je rizik od ozbiljnih posledica minimalan zbog naprednih sistema zaštite od udara groma u avionima. Ipak, povijest je zabeležila nekoliko incidenata koji su doveli do uvođenja dodatnih zaštita za sigurnost putnika i posade.
Mitovi i predrasude
Jedan od mitova vezanih uz grmljavinsko nevrijeme je tvrdnja da mobiteli privlače munje. Dr. Cvetanović objašnjava da ne postoje dokazi koji bi potvrdili ovu predrasudu. No, iako korišćenje mobilnog telefona tokom oluje nije opasno, preporučuje se da se izbegava držanje telefona blizu glave. Nošenje mobilnog uređaja u džepu ili torbi nije opasno i ne povećava rizik od udara groma.
Takođe, statistički podaci pokazuju da su muškarci šest puta češće žrtve udara groma nego žene. Ovo je povezano sa prirodom muških aktivnosti koje često uključuju rad na otvorenom, kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, ribolov ili planinarenje. Ovi poslovi, kao i mnogi hobiji, povećavaju izloženost grmljavinskim olujama, što povećava rizik od povreda ili smrti zbog udara groma.
Šta učiniti ako vas pogodi grom
Ako neko bude pogođen munjom, važno je znati kako reagovati. Osoba koja je pogođena gromom ne zadržava električni naboj, što znači da joj se može prići bez straha od strujnog udara. Prvi korak je odmah pozvati hitnu pomoć. Ukoliko je osoba bez svesti, treba započeti s CPR (kardiopulmonalna reanimacija) i umjetnim disanjem. Dr. Cvetanović naglašava da pravilna i brza intervencija može značajno povećati šanse za oporavak i preživljavanje osobe pogođene munjom.
U svetu koji se suočava s klimatskim promenama i sve češćim ekstremnim vremenskim uslovima, bitno je biti informisan i pripremljen na moguće opasnosti, poput grmljavinskih oluja i udara groma. Korišćenjem jednostavnih, ali efikasnih preventivnih mera možemo značajno smanjiti rizik od povreda i fatalnih ishoda. S obzirom na sve češće prirodne nepogode, neophodno je pridržavati se sigurnosnih smernica koje mogu spasiti živote. Priroda nas podseća na svoju moć, ali naša sposobnost da se zaštitimo od njenih ekstremenih pojava zavisi od naše spremnosti da učimo i primenjujemo savete stručnjaka.
