Tokom turbulentnih devedesetih godina, kada su političke i društvene promene u bivšoj Jugoslaviji bile u punom jeku, muzička scena Balkana doživela je svoj vrhunac.
- Jedan od najprepoznatljivijih i najvoljenijih pevača tog perioda bio je Ivan Gavrilović, čiji su energični nastupi i nezaboravne pesme osvajali srca mnogih. Iako su devedesete bile vreme u kojem je estrada bila u centru pažnje, pozadina tih događanja bila je često isprepletena s kontroverzama, a susreti sa uticajnim osobama postali su neizbežan deo svakodnevnog života mnogih umetnika. Gavrilović nije bio izuzetak i upravo ti susreti čine deo priče koja se i danas prepričava.
Ivan Gavrilović se seća mnogih tih događaja, među kojima je bio i susret sa jednim od najpoznatijih i najmoćnijih ljudi tog vremena – Željkom Ražnatovićem Arkanom. Gavrilović, koji je u to vreme bio na vrhuncu svoje karijere, kaže da je bio u dobrim odnosima s kriminalcima koji su u tom periodu imali veliki uticaj na javni život. Navodi da je bio poštovan i da nije imao problema s ljudima koji su vladali u tom svetu. Za njega, Arkan je bio osoba čiji se poziv nije mogao odbiti, a susret sa njim označio je jedan od najzanimljivijih trenutaka njegove karijere.
Priča o tome kako su on i kolege pevači Željko Šašić i Ceca Ražnatović pomagali Ceci u njenim povratničkim koncertima nakon što se udala za Arkana, otkriva koliko su te veze bile značajne. “Mi smo pomogli Ceci da peva povratničke koncerte, Željko Šašić i ja,” prisetio se Gavrilović, dodajući da su nastupi u Pioniru i na Tašmajdanu bili spektakularni, s desetinama hiljada ljudi koji su dolazili da ih slušaju. Koncerti su bili ogroman uspeh, a kako Gavrilović ističe, niko tada nije smeo da odbije poziv Arkana, jer je on bio nezaobilazan faktor u tom svetu. Danas, s odmakom od tih godina, Gavrilović sa smeškom prepričava te događaje, priznajući da su bili deo nečega što je označilo njegovu karijeru.
S obzirom na to da su devedesete bile vreme kada su muzičari morali da budu u dobrim odnosima s ljudima koji su imali moć i uticaj, Gavrilović je svakako bio svedok vremena kada je estrada bila isprepletena s političkim, kriminalnim i društvenim promenama. Za njega, susret sa Arkanom bio je samo jedan od mnogih takvih kontakata, ali jedan od onih koji su oblikovali njegovu muzičku karijeru i omogućili mu da ostavi neizbrisiv trag na sceni.
Danas, sa velikim odmakom od tih dana, Gavrilović nastavlja da prati muzičku scenu. U nedavnom intervjuu za Informer, otkrio je koga vidi kao potencijalnu naslednicu Cece Ražnatović. Prema njegovom mišljenju, Aleksandra Prijović je jedina koja ima sve karakteristike koje su potrebne da postane naslednica pop pevačice koja je zauzela posebno mesto na balkanskoj muzičkoj sceni. Gavrilović ističe da Prijović ima sličan glas kao Ceca, a njene pesme i muzički pravac podsećaju na ono što je Ceca radila u svojim počecima. Uz to, Prijović je već dokazala svoj status velikom broju popunjenih arena, što je bio ključni faktor za Gavrilovićevu tvrdnju da će ona sigurno nastaviti Cečin muzički put.
U svakom slučaju, devedesete godine ostale su kao neizbrisiv period u istoriji muzike i zabave na Balkanu. Bilo je to vreme kada su odnosi iza scene bili jednako važni kao i sami nastupi. Karijera Ivana Gavrilovića, njegova povezanost s ključnim ličnostima tog vremena i doprinos muzičkoj sceni ostavili su dubok trag. Iako je prošlo mnogo godina, sećanja na ta vremena i na pesme koje su obeležile te godine i dalje žive među publikom.
Bonus Tekst: Topla palenta sa sirom i kajmakom – povratak u detinjstvo
Za sve ljubitelje jednostavnih i ukusnih jela, palenta sa sirom i kajmakom je recept koji nas vraća u detinjstvo i podseća na miris domaće hrane, koja je uvek pružala utehu i zadovoljstvo. Ovaj jednostavan, ali ukusan obrok, koji se često spremao u kuhinjama naših baka, pruža mir i osećaj doma, koji je danas teško pronaći.
Za pripremu ove palente potrebno je samo nekoliko osnovnih sastojaka: kukuruzno brašno, maslac, sir i kajmak, a rezultat je jelo koje je jednostavno, ali istovremeno i neodoljivo. Prvi korak je da u tri šolje vode dodate kašičicu soli, a zatim, kada voda zakipi, počnete polako sipati šolju krupno mlevenog kukuruznog brašna u tankom mlazu. Važno je neprestano mešati kako bi se izbegle grudvice i dobila glatka tekstura. Kuhajte na tihoj vatri 10-15 minuta, uz povremeno dodavanje vode, dok se smesa ne postigne željena gustina.
Kada je palenta gotova, dodajte malo domaćeg maslaca ili masti i dobro izmešajte dok se potpuno ne rastopi. Zatim je sipajte u tanjir, pospite sa svežim mladim sirom i dodajte malo kajmaka. Po želji, možete sve preliti maslinovim uljem i posuti sitno iseckanim peršunom za dodatnu svežinu. Ovaj recept je savršen za leto jer je brz, jednostavan, a pruža sve što je potrebno za uživanje u toplim danima – osećaj doma i porodične tradicije.
Poslužite palentu uz rashlađeno kiselo mleko ili svež paradajz, i uživajte u svom malom ritualu. Ovaj obrok će vas podsetiti na lepe trenutke iz prošlosti i doneti vam u srce pravu letnju harmoniju.
