Svako od nas, svesno ili nesvesno, formira određenu predstavu o tome šta zapravo znači biti pametan – i šta se podrazumeva pod glupošću. Neki ljude procenjuju na osnovu školskih diploma i akademskih uspeha, dok drugi mudrost i inteligenciju mere ponašanjem u svakodnevnim situacijama, osobinama karaktera i izborima koje donosimo u tišini, bez svedoka i publike.
Kroz vekove su se pojavljivali mudraci i filozofi koji su pokušavali da objasne dubinu pojma inteligencije. Ispostavilo se da se ona ne ogleda samo u količini naučenog znanja, već daleko više u ponašanju, načinu razmišljanja, spremnosti da se razume svet i prepozna sopstvena odgovornost.
Postoje oni koji nemaju formalno obrazovanje, a ipak zrače istinskom mudrošću. Oni ne moraju imati akademske titule, ali način na koji posmatraju život, rešavaju probleme i odnose se prema ljudima često prevazilazi učene umove. To je ona vrsta pameti koja ne zavisi od knjiga, već od iskustva, empatije i promišljenosti.
Aristotel, jedan od najvećih umova antičkog sveta, tvrdio je da je zaista pametan onaj čovek koji ne bira ono što je prijatno, već ono što vodi ka rešenju problema. Prava inteligencija, prema njemu, ne beži od teških puteva, jer zna da su upravo ti putevi oni koji vode ka istini, pravdi i unutrašnjem miru.
Pametan čovek ne pokušava da pronađe prečice kroz život. On razume da svaki izbor nosi sa sobom posledice, i prihvata ih sa dostojanstvom. Njegova snaga nije u trenutnom zadovoljstvu, već u dugoročnom razmišljanju, sposobnosti da se sagleda šira slika i da se istraje čak i onda kada je put težak i neizvestan.
Suprotna strana ovog ponašanja jeste umišljenost. Mnogi koji sebe predstavljaju kao nadmoćne i izuzetno inteligentne zapravo često kriju unutrašnju nesigurnost. Žan de la Brujer, francuski filozof, jednom je mudro primetio da ljudi koji neprekidno podvlače svoju pamet često nisu ni približno onoliko mudri koliko žele da ih drugi vide.
Istinska inteligencija ne traži potvrdu. Ona se ne dokazuje rečima, već delima. Pametan čovek ne mora da viče kako bi bio primećen – njegova dela govore u tišini, ali jasno. On ne umanjuje druge kako bi sebe uzdigao. Njegova snaga leži u stabilnosti, u tome da ostane svoj i kada je u centru pažnje, ali i kada nije.
Postoji jedan poznati citat Elenor Ruzvelt, žene koja je ostavila dubok trag u istoriji i čiji se glas i danas pamti. Rekla je:
“Mali umovi pričaju o ljudima, prosečni o događajima, a veliki umovi o idejama.”
Ova izjava sa sobom nosi snažnu poruku. Ljudi koji troše vreme na ogovaranje, na komentarisanje tuđih života i padova, obično nisu svesni koliko zapravo govore o sebi, a ne o onome o kome pričaju. Pametni ljudi nemaju potrebu da ulaze u takve razgovore. Njihove misli su usmerene ka:
-
razvoju ideja
-
duhovnom rastu
-
društvenim vrednostima
-
znanju i napretku
U savremenom društvu, postavlja se pitanje: gde je danas pozicija žene u tom kontekstu pameti i inteligencije?
Često se dešava da se žene procenjuju na osnovu spoljnih aspekata: da li su udate, imaju li decu, kako izgledaju, kako se oblače, gde putuju. Međutim, prava vrednost jedne žene ne meri se time. Pametna žena poseduje unutrašnju snagu i jasnoću ciljeva. Ona zna ko je i šta želi da postigne, i nije joj potrebno spoljašnje odobravanje da bi bila sigurna u sebe.
Njene vrline se ne ogledaju u nametljivoj ambicioznosti, već u sledećem:
-
Tišina kada treba – zna kada je bolje ćutati nego govoriti.
-
Mudro biranje reči – govori s merom i svrhom.
-
Razboritost u poverenju – zna kome može da veruje.
-
Odgovornost – ne svaljuje svoje neuspehe na druge.
-
Samostalnost – zna kad joj pomoć treba, ali i kada može sama.
Ona ne dramatizuje, ne očajava pred izazovima. Umesto toga, preuzima odgovornost i aktivno stvara svoj put. Njena snaga nije u borbi, već u samopouzdanju, u jasnoj viziji koju neguje iznutra.
Jedna istočna izreka kaže: “Pametan je onaj čiji se planovi ostvaruju – ne zato što ima sreće, već zato što zna šta želi i kako do toga da dođe.” Ova mudrost otkriva suštinu uspeha. Nisu prepreke te koje nas zaustavljaju, već način na koji ih tumačimo. Pametan čovek ne traži izgovore. On traži rešenja.
Pamet se ogleda i u odnosu prema konfliktima. Inteligentne osobe ne skaču odmah u raspravu. One ne osećaju potrebu da uvek imaju poslednju reč, niti smatraju da moraju pobediti u svakom dijalogu. Njihova snaga leži u sposobnosti da prepoznaju kada treba:
-
ćutati
-
odmaknuti se
-
sačuvati dostojanstvo
U današnjem svetu, gde svi nešto govore, a retko ko sluša, miran i sabran um postaje prava retkost. Mudrost se više ne traži pod reflektorima – ona se povukla u tišinu, u dubinu, u senku masovne buke i površnog sjaja.
Pametna osoba zna razliku između impulsa i razuma. Ne reaguje odmah. Ne traži osvetu ni potvrdu. Njena vrednost nije određena mišljenjem drugih. U eri digitalnog haosa, gde se svi trude da budu viđeni, istinska veličina se pokazuje kroz:
-
staloženost
-
strpljenje
-
unutrašnji mir
Te osobine nisu glasne. One ne traže pažnju. Ali baš zato što su tihe, one opstaju. I traju.
Zaključno, inteligencija nije spektakl. Ona je svakodnevna odluka da budemo bolji, da ne reagujemo na sitnice, da gradimo sebe bez potrebe za aplauzom. Pametni ljudi ne pričaju o tome koliko su pametni – oni to pokazuju svojim izborima, ponašanjem, i načinom na koji čine svet oko sebe boljim.
Njihova najveća snaga leži u tišini, u stabilnosti i u tome što, iako ih možda ne primećujemo odmah, njihov uticaj ostaje dubok i trajan.
