Imala sam 57 godina kada sam rodila svoje prvo dete i sada kažem – to treba zakonom zabraniti: Mala nije napunila ni 4 godine kada sam shvatila da sam pogrešila

Sa 57 godina, Su je donela odluku koja bi mnogima delovala kao prekasna ili čak nemoguća – odlučila je da postane majka. Ta odluka nije došla olako. Iza nje je stajala čitava životna priča ispunjena gubicima, nadanjima i ogromnom istrajnošću. Iako se suočila sa brojnim izazovima, Su je čvrsto verovala u svoj san o majčinstvu, i nije dozvolila da godine, niti okolnosti, postanu prepreka njenoj želji da ima dete.

U tom trenutku bila je u braku sa Nikom Majerom, koji je od nje bio mlađi 11 godina. Nik nije ranije imao decu, ali je delio sa Su istu želju – da zajedno osnuju porodicu. Međutim, prirodni put začeća za njih nije bio moguć. Posle mnogo razočaranja i neuspelih pokušaja, odlučili su se za vantelesnu oplodnju, i to u Rusiji, jer su tamo našli najpovoljnije uslove i stručnjake spremne da pomognu ženi njenih godina.

Njihova borba se napokon isplatila – Su je zatrudnela i donela na svet ćerku Freju. Ipak, samo 14 meseci nakon njenog rođenja, Su i Nik su odlučili da se razvedu. Taj razvod, iako bolan, bio je sporazuman. Nik je ostao deo života njihove ćerke, ali Su je faktički ostala sama da se u potpunosti posveti majčinstvu.

Ubrzo nakon razvoda, Su je otišla u penziju. Nije želela da posao i obaveze stanu između nje i ćerke. Međutim, majčinstvo u poznijim godinama donelo je i određene fizičke prepreke koje nije mogla da predvidi. Kada je Freja imala samo tri meseca, Su je bila prinuđena da se podvrgne operaciji kolena, što ju je privremeno učinilo nesposobnom za brigu o detetu. Nije prošlo mnogo, a usledile su još ozbiljnije zdravstvene komplikacije – pukli čir na želucu, koji joj je ozbiljno ugrozio život.

U tim najtežim trenucima, kad se borila ne samo za zdravlje već i za opstanak, Su je imala samo jednu misao: mora da preživi zbog svoje ćerke. Nije mogla da podnese pomisao da Freja ostane bez majke u najranijem detinjstvu. “Kada sam se borila da ostanem trudna, nisam mogla ni da zamislim da ću se suočiti sa ovakvim zdravstvenim izazovima,” priseća se Su. Ta borba je bila i psihička i fizička, ali ljubav prema detetu joj je davala snagu.

Kako je vreme prolazilo, Su je počela da se pita o moralnim granicama kasnog majčinstva. Po njenom mišljenju, ne bi trebalo da se dozvoli ženama da rađaju u godinama kada je mala verovatnoća da će dočekati da njihovo dete odraste. “Ako imate 66 godina kada se vaše dete rodi, kakve su šanse da ćete ga ispratiti kroz školu, prve ljubavi, izazove mladosti?” – pitala se. Ona lično veruje da bi 50 godina trebala biti gornja granica za odluku o rađanju, jer tada još uvek postoji realna mogućnost da roditelj odgaji dete u potpunosti, bez straha da će ga prerano napustiti.

Naravno, nije ignorisala činjenicu da svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno – ako postoje ozbiljni zdravstveni problemi, odluka o roditeljstvu u tim godinama mora se donositi sa maksimalnom odgovornošću i oprezom.

Su je bila vrlo praktična kada je u pitanju budućnost njene ćerke:

• Ostavila je novac namenjen za Frejino obrazovanje.

• Angažovala je bliske ljude koji bi preuzeli brigu o Freji ukoliko bi njoj nešto zadesilo.

• Pripremila je dokumentaciju kojom je obezbedila sigurnost deteta u slučaju nepredviđenih okolnosti.

Iako se često preispitivala i imala sumnje, nikada nije zažalila što je postala majka tek u kasnim pedesetim. “Nadam se da ću imati barem 25 godina sa njom,” rekla je iskreno. Nije žalila što nije ranije zasnovala porodicu – tada prosto nije imala mogućnost.

Suin život pre Nika bio je daleko od jednostavnog. U prvom braku doživela je prevaru, što je na kraju dovelo do razvoda. Potom se vratila da živi kod svojih roditelja, ne bi li brinula o njima. Njen otac je bolovao od raka, a majka je imala tešku osteoporozu. Brinula je o njima sve do 2002. godine, kada su oboje preminuli. Ostala je sama – bez partnera, bez dece, bez porodice. Uprkos svemu, nije gubila veru.

Tada je upoznala Nika. On je bio pažljiv, dobronameran i takođe je želeo da ima dete. U njemu je videla saputnika i oslonac. Zajedno su pokušavali godinama, prvo prirodnim putem, a zatim uz pomoć medicinski potpomognute oplodnje. Kada su napokon uspeli, činilo se da će sve biti savršeno.

Međutim, Su je kasnije priznala da je svu ljubav i energiju usmerila isključivo na Freju. Nik se, kako je sama rekla, osećao isključenim. Njihov odnos je vremenom izgubio intimnost i bliskost. U jednom trenutku su oboje shvatili da je bolje da se raziđu. Ipak, to nisu učinili u sukobu. Odluka o razvodu bila je sporazumna, a ostali su u prijateljskim odnosima.

Danas, Freja ima 17 godina. Raste u samostalnu i sigurnu mladu ženu, i sve više liči na osobu koja može da korača sama kroz život. Su je i dalje aktivna i vitalna, prisutna u svakom trenutku svog deteta. Njih dve su snažan tandem, neraskidivo povezane. Njihova priča potvrđuje da ljubav prema detetu može biti pokretačka snaga koja nadmašuje godine, zdravlje i sve prepreke.

Na kraju, ostaje nekoliko ključnih poruka iz Suine priče:

1. Godine ne definišu sposobnost za ljubav i posvećenost, ali moraju se uzeti u obzir pri donošenju važnih životnih odluka.

2. Majčinstvo nosi ogromnu odgovornost, posebno ako dolazi kasno u životu.

3. Bez obzira na okolnosti, svaka majka ima potencijal da bude najbolja verzija sebe – ako je spremna da se bori.

4. Zdravlje i planiranje su ključni faktori kada roditelj postaje stariji.

5. Ljubav, iako ponekad neplanirana ili zakasnela, može doći u pravom trenutku – onom koji srce prepozna kao istinit.

Iako je krenula putem koji društvo često vidi kao neuobičajen, Su je pokazala da je upornost u ostvarenju ličnog sna jača od predrasuda, a da je briga o detetu najuzvišeniji oblik ljubavi – bez obzira na godine.