U vremenskom periodu kada su žene bile potisnute u društvenom i profesionalnom smislu, kada im je pristup obrazovanju i javnom životu bio znatno ograničen, pojedine izuzetne ličnosti su uspele da probiju te barijere i dokažu da inteligencija, talenti i snaga volje nemaju veze s polom. Među njima se posebno ističu tri žene iz srpske istorije: Mileva Marić, Isidora Sekulić i Mara Čabrić. Njihova imena ostaju zabeležena ne samo zbog ličnih dostignuća, već i zbog toga što su svojim životima i delima otvorile vrata budućim generacijama žena.
Mileva Marić, rođena 1875. godine u vojvođanskom gradiću Titel, poticala je iz imućne i obrazovane porodice, što joj je omogućilo da od malih nogu razvija ljubav prema nauci. Odrasla je u Novom Sadu i Rumi, a kasnije je, što je bilo gotovo nezamislivo za jednu ženu tog vremena, uspela da se upiše na prestižni Švajcarski politehnikum u Cirihu, smer fizika i matematika. Bila je prva žena koja je pohađala ove studije na toj instituciji, što je već samo po sebi izuzetno postignuće.
Na tom fakultetu upoznala je mladog Alberta Ajnštajna, sa kojim je ubrzo započela emotivnu i intelektualnu vezu. Njihova romansa nije bila jednostavna – bila je puna izazova, prepreka i društvenih osuda. Njihova ćerka Lizerl, rođena van braka, bila je predmet posebne stigme jer je rođenje vanbračnog deteta u to vreme bilo velika sramota, naročito za obrazovanu ženu. Lizerlina sudbina ostaje nepoznata – postoje nagađanja da je data na usvajanje ili da je preminula u ranom detinjstvu.
Godine 1903, Mileva se udaje za Ajnštajna i zajedno imaju još dva sina. Međutim, njihov brak nije bio harmoničan. Vremenom se narušio usled brojnih ličnih i profesionalnih nesuglasica, što je kulminiralo razvodom 1919. godine. Uprkos svemu, brojne teorije i indicije ukazuju na to da je Mileva igrala ključnu ulogu u stvaranju nekih od Ajnštajnovih najvažnijih teorija, uključujući i teoriju relativnosti. Ipak, nikada nije formalno priznata kao koautorka, niti je uživala akademski status koji bi pratio njen doprinos.
Njena životna priča predstavlja primer duboko ukorenjene rodne nepravde u naučnim krugovima. Dok se Albert Ajnštajn uzdigao do statusa simbola genijalnosti, Mileva je ostala u njegovoj senci, zaboravljena, iako su mnogi savremenici i kasniji istraživači ukazivali na njenu važnu ulogu. Bila je žena, naučnica i majka u svetu koji nije bio spreman da prihvati takav spoj.
Druga značajna ličnost koja je ostavila dubok trag u srpskoj kulturi i duhovnosti jeste Isidora Sekulić. Rođena je 1877. godine u mestu Mošorin, a detinjstvo je provela u Pančevu i Somboru. Isidora je bila izuzetno obrazovana žena, što se vidi i po tome što je studirala prirodne nauke i filozofiju u različitim evropskim centrima – Budimpešti, Berlinu i Parizu. Govorila je više jezika i bila ne samo erudita, već i duboki mislioc, esejista i književnica čija su dela prožeta intelektualnim dubinama i oštrim društvenim uvidima.
Isidora se nije uklapala u tipične okvire žene svog vremena. Vodila je povučen, gotovo asketski život, ali je njena nezavisnost i snaga karaktera odjekivala u svakom segmentu njenog stvaralaštva. Nije tragala za pažnjom niti za društvenim priznanjima, ali su je ta ista priznanja stizala – postala je prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti, što je ogromno priznanje za bilo kog intelektualca, a posebno za ženu tog vremena.
Njena najpoznatija dela su:
-
„Zapisi“ – zbirka eseja u kojoj razmatra filozofska i društvena pitanja sa dubinom i promišljenošću;
-
„Pisma iz Norveške“ – putopis u kojem ne opisuje samo geografski prostor, već i psihološku atmosferu i kulturološke razlike koje je uočila.
Isidora se jednom udala, ali je ubrzo ostala udovica, i taj gubitak ostavio je trajan pečat na njen život. Nije imala dece, a najviše se bavila knjigama, pisanjem i kontemplacijom. Uprkos tome, ostavila je neizbrisiv trag kao intelektualka, vizionarka i borac za slobodu duha.
Treća žena koja se svojim životom i radom uzdigla kao simbol savremene ženske snage jeste Mara Čabrić, pionirka informacionih tehnologija u bivšoj Jugoslaviji. Njeno ime nije poznato široj javnosti kao imena prethodne dve žene, ali njen doprinos oblasti računarstva je neosporan. Rođena u 20. veku, Mara je odrasla u porodici u kojoj su se spojevi različitih kultura i vrednosti odlično dopunjavali – njen otac Miša Levi bio je diplomata, dok joj je majka bila Švajcarkinja, koja je unela disciplinu i radne navike u njen život.
Mara je 1968. godine diplomirala matematiku, a potom započela karijeru kao programer, kada je informatika bila u povoju, ne samo u Jugoslaviji već i u svetu. U to vreme, gotovo da nije imala mentore ili uzore, već je sve znanje morala sama da stiče. Učila je na kursevima u Francuskoj, Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, usavršavala se i ubrzo postala stručnjak za softverska rešenja u oblasti hidrotehnike.
Njena najvažnija profesionalna dostignuća vezana su za rad u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, gde je učestvovala u razvoju softverskih sistema za hidroelektranu „Đerdap“ i druge hidrotehničke objekte. Osim što je bila vrhunski stručnjak, bila je i edukator – zahvaljujući stipendiji francuske vlade, stekla je dodatno obrazovanje koje joj je omogućilo da znanje prenosi na druge.
Mara nije samo briljirala na profesionalnom planu. Njena lična energija i životna filozofija zrače optimizmom i vitalnošću. U osmoj deceniji života bavi se sportovima kao što su:
-
trčanje
-
skijanje
-
klizanje
-
plivanje
-
veslanje
Veslanje joj je posebno drago, a kao veteranski takmičar osvojila je više od 50 medalja i postala višestruka prvakinja Srbije u svojoj kategoriji. Pored toga, govori šest jezika, stalno uči nove, a nedavno je počela da svira klavijature i uči španski jezik.
Mara za sebe kaže da joj je najveći životni uspeh to što je ostala dosledna svojim principima, i da nikada nije morala da laže – čak ni u najtežim trenucima. Ponosna je i na svoju majku, za koju tvrdi da potiče od Čučuk Stane, što joj je dodatni izvor unutrašnje snage i ponosa.
Kada se sagledaju životi ove tri izuzetne žene – Mileve, Isidore i Mare – jasno je da ih, iako pripadaju različitim vremenima i oblastima delovanja, povezuje nekoliko ključnih osobina:
-
nepokolebljiva istrajnost
-
intelektualna snaga
-
odvažnost da budu drugačije
-
**spremnost da žrtvuju ličnu udobnost zarad
