Najveće muzičke legende godinama bili u svađi zbog jednog od najvećih hitova ” Lutka sa naslovne strane”. U nastavku današnjeg članka saznajete epilog te priče…
- U svetu domaće rok muzike, retko koji sukob je izazvao toliku pažnju javnosti kao onaj između Bore Đorđevića i Đorđa Balaševića. Iako su u mladosti delili zajedničke muzičke snove i scenu, sudbina ih je ubrzo razdvojila, a razmirice koje su nastale u to vreme ostale su nerazrešene do samog kraja Balaševićevog života. Ova priča o neslaganju između dva velika umetnika ostaje jedan od najintrigantnijih momenata u istoriji jugoslovenskog rokenrola.
Sve je počelo krajem sedamdesetih godina, kada su obojica bili deo grupe “Rani mraz”. U to vreme, činilo se da su ujedinjeni u umetničkom izrazu, ali nesuglasice su brzo isplivale na površinu. Prelomni trenutak dogodio se kada je došlo do neslaganja oko pesme “Lutka sa naslovne strane”. Balašević nije smatrao da ta pesma ima potencijal da postane singl, dok je Bora bio uveren u njen značaj i kvalitet. Ova razlika u mišljenju bila je dovoljna da izazove ozbiljan raskol između dvojice muzičara. Đorđević je napustio grupu i krenuo sopstvenim putem, osnivši “Riblju čorbu”, bend koji je ubrzo postao jedan od najvažnijih simbola jugoslovenskog roka.
- Nakon razlaza, odnos između Bore i Balaševića nikada nije saniran. Tokom godina, prepucavanja i međusobne kritike bile su prisutne i u pesmama i u medijima. Iako su se njihove umetničke vizije razlikovale, publika je u oba prepoznala autentičnost i dubinu izraza. Ipak, uprkos tome što su obojica tvrdili da ne nose mržnju, nikada nisu našli zajednički jezik niti pružili ruku pomirenja.
Posebnu pažnju javnosti godinama je izazivala pesma “Lutka sa naslovne strane”, za koju su mnogi pokušavali da otkriju ko je bio njen pravi inspirator. Često se nagađalo da je pesma posvećena Meri Cakić, koja se pojavila i u spotu. Međutim, sam Bora je u kasnijim godinama razjasnio da pesma nije posvećena jednoj osobi, već je inspirisana nizom ličnosti sa sličnim sudbinama. Opisivao je priče žena koje su vodile dvostruki život – na jednoj strani glamurozne, a na drugoj skrivene i kontroverzne. Jedna od njih je, prema njegovim rečima, snimala erotske filmove u Italiji, dok se u domovini predstavljala kao ozbiljna umetnica, dok je druga uveseljavala društvo svirajući violinu naga na stolu. Te priče su se, kako kaže, stopile u jednu pesmu koja je na kraju postala simbol epohe i deo muzičkog nasleđa.
- Đorđe Balašević, poznat po svom suptilnijem pristupu, retko je komentarisao ovu temu. U poznim godinama života uglavnom je izbegavao osvrte na prošle sukobe i fokusirao se na svoje koncerte, poeziju i druženje s publikom. S druge strane, Bora je ostao dosledan svom otvorenom i direktnom stilu izražavanja, pa je u nekoliko navrata javno govorio o svom pogledu na prošlost i na sukob koji nikada nije do kraja zatvoren.
Iako nikada nije došlo do pomirenja, priča o njihovom razlazu i različitim pogledima na umetnost ostaje važan deo istorije domaće muzike. Njihov odnos, obeležen talentom, sujetom i principima, svedoči o složenosti ljudskih i umetničkih odnosa. U vremenu kada se često traži senzacija, ova priča nas podseća da iza velikih imena stoje stvarni ljudi, sa svim svojim slabostima, vrednostima i neostvarenim pomirenjima
