Proteinurija je stanje koje može imati ozbiljne posledice po zdravlje, ali često prolazi nezapaženo sve dok ne postane izraženo. Ona podrazumeva prisustvo proteina u mokraći u količinama većim od normalnih. U zdravom organizmu, bubrezi imaju ključnu ulogu u filtriranju krvi i zadržavanju važnih supstanci, poput proteina, dok izlučuju otpadne materije putem urina. Kada se dogodi da proteini ipak dospeju u mokraću, to je znak da je došlo do narušavanja normalne funkcije bubrega.

U mnogim slučajevima, proteinurija može biti privremena i ne ukazuje nužno na ozbiljno oboljenje. Međutim, kada potraje ili se javlja često, može signalizirati hronične bubrežne bolesti, dijabetes ili povišen krvni pritisak, te je zbog toga važno prepoznati je na vreme, razumeti uzroke, simptome i načine lečenja.

Uzroci proteinurije su brojni i dele se u dve glavne kategorije – fiziološke (koje nisu rezultat bolesti i obično su privremene) i patološke (koje su posledica bolesti i često zahtevaju dugotrajno lečenje i praćenje).

Fiziološki (privremeni) uzroci proteinurije

Nekada se proteini u urinu pojavljuju kao rezultat svakodnevnih ili privremenih fizioloških promena u telu. Ovi slučajevi najčešće ne zahtevaju lečenje i stanje se samo od sebe normalizuje. Među čestim uzrocima nalaze se:

  • Fizički napor: Nakon teških fizičkih aktivnosti, kao što su iscrpljujući treninzi ili dugo hodanje, može doći do pojave proteina u urinu. Ovo se obično povlači nakon odmora.

  • Dehidracija: Nedovoljno unošenje tečnosti dovodi do koncentrisanije mokraće, što može rezultirati privremenim prisustvom proteina.

  • Stres i povišena temperatura: Emotivni stres, kao i febrilna stanja (povišena telesna temperatura), privremeno menjaju način funkcionisanja bubrega, što može izazvati reverzibilnu proteinuriju.

  • Ortostatska proteinurija: Javlja se kod osoba koje duže vreme provode u stojećem položaju. Ovaj oblik se povlači kada osoba legne, a češći je kod mlađih osoba i adolescenata.

Patološki (hronični) uzroci proteinurije

Za razliku od privremenih, patološki uzroci su rezultat ozbiljnijih zdravstvenih problema i obično ukazuju na dugotrajno oštećenje funkcije bubrega. Ove situacije zahtevaju pažljivu dijagnostiku i kontinuirano praćenje.

  1. Bolesti bubrega: Različiti oblici oštećenja bubrega, kao što su glomerulonefritis, hronična bubrežna insuficijencija i nefrotski sindrom, uzrokuju smanjenu sposobnost bubrega da zadrže proteine, što rezultira njihovim povećanim izlučivanjem u urin.

  2. Dijabetes: Jedna od najčešćih komplikacija dijabetesa je dijabetička nefropatija. Visok nivo glukoze u krvi oštećuje bubrežne filtere i vremenom dovodi do permanentne proteinurije.

  3. Hipertenzija: Dugotrajno povišen krvni pritisak narušava strukturu krvnih sudova u bubrezima, smanjujući njihov kapacitet da pravilno filtriraju krv, što može rezultirati izlučivanjem proteina.

  4. Autoimuna oboljenja: Bolesti poput lupusa i reumatoidnog artritisa mogu izazvati zapaljenja unutar bubrega, a upalni procesi oštećuju filtere i omogućavaju proteinima da prođu u urin.

  5. Infekcije i lekovi: Dugotrajna primena određenih lekova (npr. nekih antibiotika, lekova protiv bolova i antiinflamatornih sredstava), kao i prisustvo infekcija urinarnog trakta, mogu narušiti bubrežnu funkciju.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Proteinurija se često razvija bez jasnih simptoma, posebno u ranim fazama. Međutim, postoje znakovi koji mogu ukazivati na to da se nešto dešava sa funkcijom bubrega:

  • Mutan ili penušav urin: Kada se u urinu nalazi značajna količina proteina, on može delovati penasto ili mutno, što je vizuelni signal potencijalnog problema.

  • Oticanje (edemi): Gubitak proteina putem mokraće remeti ravnotežu tečnosti u telu, što se najčešće manifestuje kroz oticanje lica, ruku, nogu i stomaka.

  • Hronični umor i slabost: Zbog zadržavanja toksina i neravnoteže elektrolita, osobe sa proteinurijom često osećaju umor, pad energije i opštu slabost.

  • Povišen krvni pritisak: Bubreg ima važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, a kada je njegov rad narušen, dolazi do hipertenzije.

  • Učestalo mokrenje, naročito tokom noći, može takođe biti pokazatelj da nešto nije u redu.

Kako se dijagnostikuje proteinurija

Da bi se potvrdilo prisustvo proteina u urinu i otkrio njegov uzrok, lekari koriste više dijagnostičkih metoda. Uobičajene metode uključuju:

  • Brzu analizu urina pomoću test-traka koje detektuju prisustvo proteina.

  • 24-časovno prikupljanje urina, koje daje preciznije podatke o količini proteina izlučenih tokom dana.

  • Krvne analize za procenu rada bubrega i merenje nivoa proteina u krvi, uključujući albumin.

  • Biopsija bubrega, koja je rezervisana za teže slučajeve kada je potrebna precizna analiza uzorka bubrežnog tkiva.

Lečenje i praćenje proteinurije

Pristup lečenju zavisi isključivo od osnovnog uzroka koji je doveo do pojave proteina u urinu. Terapija je često višeslojna i zahteva promene u životnim navikama, kao i farmakološku intervenciju.

Ključni elementi lečenja uključuju:

  • Ishrana:

    • Smanjenje unosa soli.

    • Izbegavanje prerađene hrane.

    • Povećan unos tečnosti (osim kod pacijenata sa ograničenjem unosa vode zbog stanja bubrega).

  • Lekovi za regulaciju krvnog pritiska:

    • ACE inhibitori i ARB lekovi su posebno korisni jer, osim što snižavaju pritisak, i štite bubrege od daljeg oštećenja.

  • Kontrola šećera u krvi:

    • Kod dijabetičara, pravilno vođena terapija i praćenje glukoze značajno umanjuju rizik od progresije bolesti bubrega.

  • Diuretici:

    • Koriste se za uklanjanje viška tečnosti iz organizma i smanjenje otoka, naročito kod osoba sa izraženim edemima.

  • Antibiotska terapija:

    • Ako je proteinurija posledica infekcije, lečenje osnovne infekcije obično rešava i problem prisustva proteina.

  • Redovni lekarski pregledi:

    • Pravovremeno praćenje stanja funkcije bubrega omogućava rano otkrivanje komplikacija i prilagođavanje terapije.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR