“Urlala sam na sav glas u tuđem svetu bez igde ikog svog, a onda su počeli bolovi i porođaj: Nisam mogla da se radujem biću koje sam ja donela na svet, jer…”

Biljana Sečivanović, prepoznatljivo ime sa muzičke scene Balkana, svoju prepoznatljivost stekla je kroz učešće u popularnom takmičenju “Zvezde Granda”, gde je svojim glasom, emocijom i prisustvom osvojila srca publike. Rođena 31. jula 1976. godine, Biljana je oduvek bila poznata po iskrenosti, neposrednosti i harizmi koje je sa lakoćom prenosila i na scenu i van nje. Međutim, njen život je daleko od glamura koji često prati estradne umetnike. Iza njenog osmeha i uspeha stoji niz ličnih tragedija, teških odluka i emotivnih rana koje su oblikovale ženu kakva je danas.

Iako je već godinama poznato lice u muzičkom svetu, javnost je zapravo dublje upoznala Biljanu kroz njene životne ispovesti koje pokazuju da uspeh ne dolazi lako, a da iza svake jake žene stoji priča o borbi. Jedna od najpotresnijih epizoda u njenom životu vezana je za rođenje njenog sina Mateje, ali i istovremeni gubitak voljenog sestrića Nikole, što je za nju bio emotivni prelom koji će zauvek ostati duboko urezan u njenoj duši.

Biljana je postala majka u Austriji, zemlji u kojoj je provela deo svog života. Tamo je, samo nekoliko sati pre porođaja, primila vest koja će je slomiti: njen sestrić Nikola, sa kojim je bila izuzetno bliska, izgubio je bitku sa teškom bolešću. Ta nepravda života – da u jednom trenutku moraš da doživiš i najsnažniju radost i najdublju tugu – ostavila je Biljanu u stanju emocionalne rastrzanosti koje nije mogla u potpunosti da prevaziđe.

U trenucima kada se svaka žena raduje dolasku deteta na svet, Biljana nije mogla da osjeti tu punu radost. Umesto toga, kako je sama rekla, njenom dušom je vladala praznina jer je istog dana kada je rodila sina, sahranjeno jedno drugo biće koje je smatrala kao rođeno. Nikola, sin njene rođene sestre, bio joj je više od sestrića – bio je prijatelj, saputnik i deo njenog srca. Ta kombinacija emocija – neizmjerne tuge i neispunjene sreće – ostala je da prati svaki Matejin rođendan, pretvarajući dan radosti u dan tihe tuge.

U svojim javnim istupima, Biljana nikada nije skrivala bol koji je tada proživela. Naprotiv, svojim iskrenim svedočenjem želela je da pokaže koliko život može biti surov, ali i da podseti koliko je važno ne izgubiti veru i snagu ni onda kada je najteže. Opisala je trenutak kada je primila vest o sestrićevoj smrti: “Počela sam da urlam. Nisam mogla da spavam, nisam mogla da dišem. U isto vreme su počeli trudovi. Porođaj i smrt, sve se spojilo.” Te reči otkrivaju složenu unutrašnju borbu žene koja pokušava da se raduje životu, ali istovremeno oplakuje smrt.

Njena trudnoća nije bila laka ni pre te tragedije. Biljana je prošla kroz operaciju grlića materice, što je dodatno zakomplikovalo njeno zdravstveno stanje. Ipak, ni tada nije odustala od svog poziva. Nastupala je sve do sedmog meseca trudnoće, pokazujući odlučnost i nepokolebljivost u situacijama kada bi se mnogi povukli. Njena priča je time postala inspiracija ženama koje se suočavaju s komplikacijama u trudnoći, ali i životnim izazovima koji dolaze bez najave.

U isto vreme, dok je nosila dete pod srcem, Biljana je svakodnevno vodila brigu o svom sestriću Nikoli koji se herojski borio s teškom bolešću. Iako je bila trudna, nije mu okrenula leđa. Naprotiv, bila je tu: kupala ga, negovala, bodrila i dela više nego rečima pokazivala svoju ljubav. Uprkos fizičkom i psihičkom umoru, Biljana se nije predala. Međutim, kada je došlo vreme da otputuje u Austriju radi porođaja, morala je da ostavi Nikolu, što joj je, kako kaže, bio jedan od najtežih trenutaka u životu.

Životne okolnosti nisu mazile Biljanu. Nakon povratka iz Austrije i početka života kao majke, susrela se sa dodatnim izazovima. Gubitak Nikole, uprkos rođenju sina, ostavio je dubok trag na njenom biću. Svaki rođendan njenog sina podseća je na dan kada je izgubila voljenog sestrića, i ta dualnost emocija postala je deo njenog identiteta – snažne žene koja zna kako izgleda kad sreća i tuga hodaju ruku pod ruku.

Pored svoje muzičke karijere, koja joj je pružila medijski prostor i priliku da se obrati široj publici, Biljana je svoju prepoznatljivost iskoristila da govori o važnim temama koje se tiču porodice, zdravlja i borbe žena u savremenom društvu. Njene izjave ne govore samo o ličnim tragedijama, već su i glas svih žena koje su prošle slična iskustva i koje u Biljani prepoznaju istinskog borca.

Biljana Sečivanović kroz svoj život nosi sledeće poruke:

• Život može istovremeno da donese najveću sreću i najveći bol.

• Tragedije nas ne definišu, ali nas oblikuju.

• Majčinstvo je svetinja, ali i izazov koji traži potpunu posvećenost.

• Uspeh nije samo pesma na radiju – uspeh je ustati svakog jutra uprkos boli.

• Biti žena danas znači biti borac na više frontova – porodičnom, profesionalnom i emotivnom.

Ona se nije povukla u senku svoje tuge. Naprotiv, nastavila je da gradi karijeru, da odgaja sina, da bude stub porodice i da pamti onog koga je izgubila. Njena sposobnost da se nosi s tugom i da u isto vreme ostane oslonac drugima, pokazuje njenu unutrašnju snagu koja ne podleže spoljašnjim olujama.

Iako su godine prošle, Biljana često ističe da se ne može zaboraviti onaj osećaj nemoći, kad se kao majka raduje, a istovremeno kao tetka žali. Matejin rođendan nikada neće biti samo slavlje – on je i sećanje, i rana, i tiha molitva za onoga koji je prerano otišao.

Na kraju, Biljana Sečivanović je mnogo više od pevačice. Ona je priča o ženi koja je preživela, koja i dalje diše punim plućima, uprkos praznini koju nosi. Njena hrabrost da o svemu javno govori čini je bliskom mnogima koji pate u tišini. I upravo zbog toga, ona nije samo zvezda sa estrade – ona je svetionik za sve one koji u tami traže tračak svetla.