Era Ojdanić je poznato estradno lice koje ne prestaje da šokira javnost svojim postupcima i izjavama,posljednje što je uradio je ostavilo cijeli region bez teksta a Vi u nastavku pogledajte o čemu se radi.
- Kada se pojavi Era Ojdanić, jedno je sigurno – tišina nije opcija. Bilo da je kafana, televizijski studio ili obična ulična ćaskanja, njegova pojava nosi talas smeha, energije i one stare, dobro poznate narodne iskrenosti. Tako je bilo i ovog puta, kada se Era našao u popularnoj emisiji „Amidži šou“, ali ne kao običan gost koji dođe da ispriča koju anegdotu i promoviše pesmu – već kao neko ko je došao sa stavom, zamjerkom i srcem punim emocija koje su godinama čučale u njemu.
Čim je seo naspram voditelja Ognjena Amidžića, bez uvoda i okolišanja, obratio mu se rečenicom koja je odjeknula studio: „Na tebe sam ljut!“ Iako izrečeno sa dozom šale i karakterističnog Eričnog humora, u njegovom glasu se prepoznavala iskrena povređenost. Nije to bila obična opaska – to je bio istinski vapaj čoveka koji se godinama osećao izostavljenim.
- Naime, Era je otvoreno rekao da tokom svih sezona emisije nikada nije bio pozvan kao gost, osim kada je bio tema u negativnom kontekstu. Posebno mu je zasmetalo kada ga je koleginica Dara Bubamara pomenula kao nekoga koga ne može ni da gleda ni da sluša, a on nije imao priliku da se odbrani. Kako sam kaže, to je bilo kao da je izveden pred sud, a da mu nisu dali pravo da iznese svoju stranu priče.
U svom stilu, bez ustručavanja i sa primesom gorke šale, upitao je Amidžića: „Šta se praviš lud? Šta si pitao onog malog zvrka, Daru Bubamaru?!“ Dok je studio odjekivao smehom, Era je dodao još jedan sarkastičan biser iz prošlosti: „Kad je snimila ‘Košavu s Dunava’, skakala mi je po leđima ko kengur!“ Publika se smijala, ali u tom smehu se krila i određena nelagodnost – jer iza svake njegove šale bila je poruka, emocija, i možda rana koja i dalje boli.
- Bilo je jasno da se Era nije samo šalio. Govorio je u ime svih onih koji se osećaju zaboravljeno. Priznao je da je znao da sedi kod kuće, gleda emisiju i gricka nokte dok drugi pričaju o njemu, a on ne zna da li da se smeje ili plače. „Ti si pravio navlakušu, a ona samo servira, a ja kod kuće ne znam šta me snašlo!“ – izgovorio je to na svoj način, ali svakome u publici je bilo jasno da je to više od običnog nastupa.
Neki će reći da je mogao sve da kaže tiše, mirnije, bez prozivki. Ali to ne bi bio Era. On ne zna da ćuti kada ga nešto boli. Kod njega nema glume. Kad se smeje, to je od srca. Kad je ljut, to se vidi. I kad mu je teško – on to ne krije, već pakuje u šalu, u reč, u scenu koja nas nasmeje, ali i zamisli.
- Reakcije javnosti bile su podeljene. Jedni su stali na njegovu stranu, tvrdeći da ima pravo da kaže šta mu leži na duši, drugi su smatrali da je ipak preterao i da je mogao sve rešiti daleko od kamera. Ali jedno niko nije mogao osporiti – Era je ostao dosledan sebi. Nije se ustručavao da izgovori ono što misli, i to pred svima. Jer takav je – svoj, bez filtera i bez straha.
To veče kod Amidžića nije bilo obično televizijsko gostovanje. To je bio momenat kada je jedan čovek, iza kojeg stoje godine karijere, pesama, smeha i tuge, odlučio da progovori. Bez rukavica. Bez cenzure. I sa mnogo duše.Kako sam često zna da kaže: „Mene možeš ne voljeti, ali me ne možeš ne čuti.“ I zaista – svi su ga čuli. A mnogi su, i pored smeha, ostali sa grumenom nečega u grlu. Jer to je Era Ojdanić – iza vica, šale i bravure, stoji čovek koji oseća, pamti i ne boji se da to kaže.
