U današnjem svetu, gde su police apoteka i prodavnica prepune različitih dodataka ishrani, vitamina i minerala, sve je teže razaznati šta je našem telu zaista potrebno. U toj šumi proizvoda često zanemarimo neke od najvažnijih elemenata koji tiho i neprimetno, ali presudno, utiču na naše zdravlje. Magnezijum je upravo jedan od tih elemenata – esencijalan mineral koji igra ključnu ulogu u brojnim procesima u organizmu, a čiji nedostatak često ostaje neprepoznat sve dok se ne pojave ozbiljni simptomi.
Iako se u javnosti češće govori o važnosti gvožđa, vitamina D ili proteina, magnezijum se retko nađe u središtu pažnje. Ipak, njegov uticaj na rad mišića, nervni sistem, srčane funkcije, pa čak i mentalno zdravlje, čini ga nezamenjivim saveznikom u očuvanju vitalnosti.
Koliko magnezijuma našem telu zaista treba? Preporučeni dnevni unos za zdravu odraslu osobu kreće se između 300 i 450 miligrama, u zavisnosti od pola, starosti, kao i ukupnog zdravstvenog stanja. Međutim, istorijski podaci ukazuju na značajan pad unosa ovog minerala. Prema zapažanjima profesora Roberta Tigerstedta, početkom 20. veka, ljudi su unosili i do 1250 mg magnezijuma dnevno – što je više nego trostruko u odnosu na današnje prosečne vrednosti. Ovaj podatak jasno pokazuje koliko je savremena ishrana siromašna magnezijumom i koliko su se naše prehrambene navike promenile u štetu organizma.
Zašto je magnezijum toliko važan? Ovaj mineral učestvuje u više od 300 biohemijskih procesa u telu. On:
-
pomaže u proizvodnji energije,
-
omogućava normalno funkcionisanje mišića i nerava,
-
doprinosi zdravlju kostiju,
-
utiče na regulaciju šećera u krvi i krvnog pritiska,
-
učestvuje u sintezi DNK.
Zbog toga je od presudnog značaja da prepoznamo signale koje telo šalje kada je nivo magnezijuma u padu. U nastavku su izdvojeni najčešći simptomi nedostatka magnezijuma, koji mogu poslužiti kao važna upozorenja:
-
Učestali mišićni grčevi
Iznenadni, bolni grčevi u mišićima, posebno u nogama ili stopalima, često su rani znak deficita magnezijuma. Ovo stanje je posebno izraženo kod žena u trudnoći, ali i kod osoba koje se intenzivno bave fizičkom aktivnošću. Istraživanja su pokazala da dodaci magnezijuma mogu znatno smanjiti ove simptome. -
Povišen krvni pritisak
Srce kao najvažniji mišić u telu takođe zavisi od prisustva adekvatnog nivoa magnezijuma. Prema studijama koje je objavila American Heart Association, redovno unošenje ovog minerala može pomoći u snižavanju krvnog pritiska kod osoba koje pate od hipertenzije. -
Problemi sa varenjem i zatvor
Nedostatak magnezijuma može usporiti rad creva, što dovodi do otežane probave i zatvora. On pomaže da se voda pravilno apsorbuje u crevima, čime olakšava prolazak stolice i poboljšava digestivno zdravlje. -
Anksioznost, nervoza i psihička napetost
Stres ubrzava potrošnju magnezijuma, a manjak ovog minerala dodatno pojačava simptome anksioznosti. Psihološke studije potvrđuju da magnezijum ima umirujući efekat, posebno putem svoje uloge u regulaciji neurotransmitera poput GABA-e, koji doprinosi osećaju smirenosti i ravnoteže. -
Srčane aritmije
Nepravilan rad srca može biti direktno povezan sa smanjenim nivoima magnezijuma u krvi. Ovaj mineral pomaže u održavanju pravilnog srčanog ritma, a kod osoba sa poznatim srčanim smetnjama često se preporučuje njegova suplementacija – uz strogu kontrolu lekara. -
Poremećaji sna i nesanica
Kvalitetan san je osnova zdravlja, a magnezijum ima važnu ulogu u njegovoj regulaciji. Osobe koje se žale na učestalo buđenje noću ili teškoće sa uspavljivanjem mogu imati koristi od unošenja dodatnog magnezijuma. Studije su pokazale da starije osobe posebno osećaju poboljšanja kvaliteta sna nakon korišćenja magnezijumskih suplemenata. -
Iznenadna želja za čokoladom
Mnogi ljudi ne znaju da iznenadna i jaka potreba za tamnom čokoladom može ukazivati na nizak nivo magnezijuma. Tamna čokolada, naročito ona sa visokim procentom kakaoa, jedan je od najbogatijih prirodnih izvora ovog minerala, pa telo može intuitivno tražiti ono što mu nedostaje. -
Korišćenje određenih lekova
Neki lekovi mogu negativno uticati na apsorpciju magnezijuma ili ubrzati njegov gubitak putem bubrega. U ovu grupu spadaju:
-
antibiotici,
-
kontraceptivne pilule,
-
diuretici,
-
lekovi za srce,
-
lekovi za astmu.
Kod dugotrajne upotrebe navedenih terapija, važno je redovno proveravati status magnezijuma u organizmu i, po potrebi, uključiti suplementaciju.
Kako nadomestiti manjak magnezijuma? Dobra vest je da se ovaj deficit može uspešno nadoknaditi izbalansiranom ishranom. Postoje mnoge namirnice koje prirodno sadrže visoke količine magnezijuma:
-
tamna čokolada (najbolje sa više od 70% kakaoa),
-
banane,
-
semenke bundeve i suncokreta,
-
indijski orah, badem i orah,
-
lisnato zeleno povrće poput spanaća, kelja i blitve,
-
avokado,
-
integralne žitarice kao što su zob i smeđa pirinač.
U težim slučajevima, kada ishrana nije dovoljna ili je organizam pod povećanim stresom, lekar može preporučiti i korišćenje dodataka magnezijuma u obliku tableta, prahova ili rastvorljivih šumećih formi. Važno je da se suplementacija sprovodi uz savet stručnjaka, kako bi se izbegle neželjene interakcije sa drugim lekovima ili suplementima.
Jedan od najčešćih oblika koji se koristi u suplementima je magnezijum citrat, koji se lako apsorbuje i ima blago laksativno dejstvo. Postoje i druge varijante kao što su magnezijum oksid, magnezijum hlorid, kao i magnezijum glicinat, koji je posebno pogodan za osobe koje imaju osetljiv želudac.
Na kraju, važno je istaći da magnezijum ne pripada „modernim“ trendovima zdravog života – on je esencijalan deo osnovne biološke ravnoteže tela. Iako njegova važnost često ostaje u senci drugih popularnih suplemenata, ne bi trebalo da ignorišemo signale koje nam telo šalje. Bilo da su to grčevi, nesanica, anksioznost ili jednostavno osećaj konstantnog umora, sve su to tihe poruke koje nas upozoravaju da nešto fali – i da to nešto vrlo lako može biti upravo magnezijum.
U svetu koji neprekidno zahteva našu energiju, koncentraciju i otpornost, podrška koju pruža ovaj mineral postaje dragocena i neizostavna. Zato je ključno da obratimo pažnju na svoj unos, prepoznamo simptome na vreme i uvedemo promene koje će doneti dugoročne koristi za naš um, telo i celokupno zdravlje.
