U savremenom društvu, koje se suočava s brojnim izazovima po zdravlje, dijabetes se sve više prepoznaje kao jedan od najopasnijih hroničnih poremećaja. Ova bolest, koja pogađa milione ljudi širom sveta, često se razvija neprimetno, bez izraženih simptoma koji bi jasno ukazali na postojanje problema. Zbog toga se često dešava da ljudi žive sa povišenim nivoom šećera u krvi godinama, a da toga nisu svesni. U mnogim slučajevima, tek kada dođe do ozbiljnih komplikacija, bolest se konačno dijagnostikuje.
Jedan od ključnih problema jeste činjenica da se hiperglikemija – stanje u kome je nivo glukoze u krvi stalno povišen – razvija postepeno i ne uzrokuje odmah očigledne smetnje. Međutim, organizam ipak šalje signale upozorenja, koje je važno prepoznati na vreme. Pravovremena reakcija može značiti razliku između života sa ozbiljnim posledicama i pravovremene kontrole bolesti.
Prema rečima dr Effie Care, priznate britanske endokrinološkinje koja radi u bolnici Princess Grace, postoji nekoliko simptoma koji, iako manje poznati široj javnosti, mogu ukazivati na razvoj dijabetesa. Ovi znaci se najčešće javljaju na očima i nogama, a njihovo zanemarivanje može voditi ka ozbiljnim i nepovratnim oštećenjima.
U nastavku je prikaz sedam ključnih simptoma i promena koje mogu predstavljati rane pokazatelje bolesti, a koje bi trebalo shvatiti kao ozbiljna upozorenja:
-
Utrnulost i trnci u prstima nogu – Kada šećer u krvi duže vreme ostaje povišen, dolazi do oštećenja nervnih vlakana, naročito onih u ekstremitetima. Najčešće su pogođene noge i stopala, gde dolazi do gubitka osećaja. Ljudi počinju da osećaju neprijatno peckanje, trnjenje ili potpuni gubitak senzacije u prstima. Ova oštećenja su posledica smanjene cirkulacije i lošeg dotoka kiseonika do tkiva.
-
Bol u stopalima – Drugi čest simptom jeste pojava intenzivnog bola u stopalima, koji može varirati od blagog žarenja do jakih bolova koji remete san i svakodnevne aktivnosti. Ovaj bol je znak da su nervi već oštećeni, a kako napreduje, može prerasti u nepodnošljiv osećaj nelagodnosti.
-
Gubitak senzitivnosti – U nekim slučajevima, osobe više ne mogu da osete ni najjednostavnije fizičke kontakte, poput dodira tkanine ili kamenčića u cipeli. Ovaj senzorni gubitak znači da osobe mogu zadobiti povrede (npr. posekotine, žuljeve, modrice), a da to ni ne primete. Bez adekvatnog lečenja, ovakve povrede se lako mogu inficirati.
-
Nezapažene infekcije i rane – S obzirom na to da se smanjuje sposobnost tela da reaguje na oštećenja, male rane mogu prerasti u ozbiljne infekcije. Kod nekih pacijenata to vodi razvoju dijabetičkih ulkusa, koji u krajnjoj fazi mogu zahtevati i amputaciju ekstremiteta. Redovna kontrola stopala je od presudnog značaja za očuvanje zdravlja kod dijabetičara.
Pored promena u nogama i stopalima, postoje i specifične promene u vidu, koje takođe mogu biti prvi znaci poremećaja u nivou šećera u krvi. Ove promene se najčešće dešavaju na mrežnjači oka, ali mogu uključivati i druge strukture.
Neki od najčešćih vidnih simptoma uključuju:
-
Zamagljen vid – Promene u nivou glukoze direktno utiču na tečnosti u oku, što može izazvati zamućenje vida. Ovaj simptom se često javlja iznenada i može biti prolazan, ali ukazuje na nestabilnost šećera u organizmu.
-
Promene u oštrini vida – U početnim fazama, mnogi primete da ne mogu da čitaju sitna slova ili da im se menja potreba za nošenjem naočara. Iako se ovo može povezati sa umorom ili starenjem, često je posledica nestabilnog šećera.
-
Oticanje makule – Jedna od najozbiljnijih posledica visokog nivoa šećera jeste pojava edema u makuli, delu mrežnjače zaduženom za centralni vid. Ovo stanje može izazvati značajan pad oštrine vida, a u težim slučajevima i trajno oštećenje.
-
Razvoj abnormalnih krvnih sudova – Kada bolest napreduje, telo pokušava da kompenzuje oštećenja stvaranjem novih krvnih sudova u mrežnjači. Međutim, ti sudovi su slabi i lako pucaju, što može dovesti do krvarenja u oku i potpunog gubitka vida. Ovo stanje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Posebno je važno napomenuti da osobe koje žive sa dijabetesom često nisu ni svesne ovih simptoma sve dok bolest ne uznapreduje. Oštećenje nervnih završetaka smanjuje sposobnost tela da registruje bol, trnjenje ili gubitak vida dok ne postane prekasno. Zato je redovno praćenje zdravlja ključan deo prevencije.
Redovni pregledi, kako kod endokrinologa, tako i kod oftalmologa, mogu značajno doprineti ranom otkrivanju promena. Posebno se preporučuju sledeće mere:
-
Jednom godišnje pregled mrežnjače – čak i ako nema simptoma, ovaj pregled može otkriti rane znakove dijabetičke retinopatije.
-
Redovno merenje šećera u krvi – osobe u riziku (gojaznost, porodična istorija bolesti, visoki krvni pritisak) treba da redovno proveravaju glikemiju.
-
Pregledi stopala kod podijatra – rano prepoznavanje promena na koži, noktima i krvnim sudovima može sprečiti ozbiljne komplikacije.
-
Zdrava ishrana i fizička aktivnost – održavanje normalnog nivoa šećera u krvi kroz zdrav životni stil je najvažnija preventivna strategija.
Na kraju, treba naglasiti da dijabetes nije bolest koja mora automatski voditi ozbiljnim komplikacijama, ali zahteva stalnu pažnju, disciplinu i odgovornost. Rana identifikacija simptoma koji se javljaju na očima i nogama može spasiti život i sačuvati njegov kvalitet. U tom smislu, edukacija i svest o simptomima su moćno oružje u borbi protiv ove tihe, ali potencijalno razorne bolesti.
Ne treba zaboraviti da male promene često prethode velikim problemima, i upravo zato je važno slušati sopstveno telo. Prvi znaci ne moraju biti dramatični – ali su često dovoljno jasni da upozore onoga ko ume da ih prepozna.
