Vitamin D zauzima izuzetno važno mesto u održavanju zdravlja celokupnog organizma, a savremeni način života sve više doprinosi njegovom opadanju u telu. Ovaj vitamin, često nazivan i “vitaminom sunca”, nije samo ključan za jake kosti, već i za pravilan rad imunološkog sistema, očuvanje mišićne funkcije, kao i za mentalno blagostanje. Uprkos činjenici da se u ljudskom telu može proizvesti prirodnim putem, pod uticajem sunčeve svetlosti, mnogi ljudi pate od njegovog deficita. Uzroci su brojni, a posledice često prikrivene i pogrešno protumačene.

Kako možemo biti sigurni da našem telu nedostaje vitamin D?

Najpouzdaniji način da se utvrdi nivo ovog vitamina jeste laboratorijska analiza krvi. Konkretno, test pod nazivom 25-hidroksi vitamin D (25(OH)D) meri prisustvo vitamina D u krvotoku. Ukoliko su rezultati niži od preporučenih vrednosti (najčešće između 20–30 ng/mL), to može biti pokazatelj blagog do ozbiljnog deficita, koji zahteva odgovarajuću reakciju. Međutim, i pre nego što posegnemo za laboratorijskom dijagnostikom, telo može da nam šalje niz suptilnih ali značajnih znakova da mu nešto nedostaje. U nastavku slede najčešći simptomi i faktori rizika koji ukazuju na mogući manjak vitamina D.

  1. Tamniji ten kao prirodna barijera sunčevoj svetlosti

Osobe sa tamnijim tenom sadrže veće količine melanina – pigmenta koji pruža prirodnu zaštitu od UVB zračenja. Iako to smanjuje rizik od opekotina i oštećenja kože, istovremeno otežava sintezu vitamina D. Zbog toga, osobi tamnije puti može biti potrebno i do deset puta više sunčeve svetlosti da bi proizvela istu količinu vitamina D kao osoba svetlije puti. Ovo posebno važi za ljude koji žive u područjima gde je sunce ređe tokom godine.

  1. Depresija i emocionalna nestabilnost

Vitamin D igra važnu ulogu u funkcionisanju mozga, naročito kada je reč o regulaciji raspoloženja. Njegov pozitivan uticaj na serotonin – poznat i kao “hormon sreće” – doprinosi mentalnoj stabilnosti. Kod ljudi koji pate od depresije, često se otkriva nizak nivo vitamina D. Istraživanja su pokazala da stariji ljudi sa simptomima depresije imaju čak 11 puta veće šanse da imaju deficit ovog vitamina u odnosu na one koji su psihički stabilni. Ove činjenice potvrđuju značaj vitamina D kao potencijalnog faktora u borbi protiv depresije i anksioznosti.

  1. Starost preko 50 godina

Kako starimo, koža postaje manje efikasna u proizvodnji vitamina D kada je izložena sunčevoj svetlosti. Takođe, funkcija bubrega, koji pretvaraju vitamin D u njegov aktivni oblik, postaje sve slabija. Starije osobe često provode manje vremena na otvorenom, što dodatno umanjuje prirodnu sintezu ovog vitamina. Posledice mogu biti ozbiljne: od osteoporoze, preko slabosti mišića, do povećanog rizika od padova i preloma.

  1. Gojaznost i višak telesne masti

Vitamin D je rastvorljiv u mastima, što znači da se taloži u masnim ćelijama. Kod osoba sa viškom kilograma, velika količina vitamina D može biti „zarobljena“ u tim ćelijama, te postaje nedostupna za ostatak organizma. To za posledicu ima situaciju u kojoj gojazni ljudi, uprkos dovoljnom unosu, i dalje pate od deficita jer telo ne može da iskoristi uneseni vitamin. Takvi ljudi obično zahtevaju veće dnevne doze kako bi zadovoljili potrebe organizma.

  1. Bolovi u kostima i mišićima, slabost zglobova

Jedan od čestih, ali često neprepoznatih simptoma manjka vitamina D jeste osećaj konstantnog bola u mišićima i kostima. Taj bol se neretko javlja bez jasno definisanog uzroka, a može podsećati na simptome fibromialgije. Ovo stanje je poznato i kao osteomalacija, odnosno omekšavanje kostiju koje nastaje usled nedostatka kalcijuma i vitamina D. Osobe koje se žale na hronične bolove bez jasne dijagnoze treba da razmotre mogućnost da uzrok leži upravo u ovom deficitu.

  1. Pojačano znojenje glave, posebno kod beba

Kod novorođenčadi, pretjerano znojenje tjemena može biti rani znak nedostatka vitamina D. Ovaj simptom je povezan sa neuromišićnom razdražljivošću. Iako se kod odraslih ređe primećuje, ukoliko se javi bez nekog očiglednog razloga, ne treba ga ignorisati. Znojenje glave bez fizičkog napora može ukazivati na poremećaj u ravnoteži minerala i vitamina, naročito ako se javlja u kombinaciji sa drugim simptomima.

  1. Problemi sa varenjem i hronične bolesti creva

Hronične gastrointestinalne bolesti, kao što su:

  • Celijakija

  • Crohnova bolest

  • Ulcerativni kolitis

mogu ozbiljno ometati apsorpciju vitamina D. Pošto je u pitanju vitamin koji se rastvara u mastima, bilo kakav problem u sistemu za varenje koji se odnosi na apsorpciju masti, utiče i na apsorpciju ovog važnog nutrijenta. Osobe sa navedenim dijagnozama često imaju sistemski deficit vitamina D, bez obzira na to koliko sunca prime ili kakva im je ishrana.

Zašto je važno delovati na vreme?

Nedostatak vitamina D najčešće se razvija tiho i postepeno, bez dramatičnih simptoma. Zbog toga se često pogrešno pripisuje umoru, starenju, promenama raspoloženja ili običnom stresu. Međutim, njegov značaj za zdravlje ne može se prenaglasiti. Vitamin D je ključan za:

  • Zdravlje i gustinu kostiju

  • Efikasan imunološki odgovor

  • Prevenciju hroničnih oboljenja

  • Stabilno mentalno stanje

Kada postoji sumnja na nedostatak, preporučuje se poseta lekaru i vađenje krvi kako bi se precizno utvrdio nivo vitamina D. U slučaju potvrđenog deficita, pristupa se individualizovanoj terapiji – najčešće kroz suplementaciju, ali i prilagođavanjem načina ishrane i životnih navika. Doziranje zavisi od više faktora, uključujući starost, telesnu težinu, opšte zdravstveno stanje i nivo aktivnosti.

Osim suplemenata, poželjno je što češće boraviti na otvorenom, naročito u jutarnjim i popodnevnim satima kada je sunčevo zračenje najpogodnije za prirodnu sintezu vitamina D. Međutim, važno je napomenuti da preterano izlaganje suncu bez zaštite nosi rizik za kožu, pa treba naći balans između koristi i rizika.

Takođe, u ishranu je korisno uvrstiti namirnice bogate vitaminom D, kao što su:

  • Masna riba (losos, sardina, skuša)

  • Jaja (posebno žumance)

  • Obogaćeni mlečni proizvodi

  • Jetra i riblje ulje

Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da vitamin D ima neprocenjivu ulogu u svakodnevnom funkcionisanju tela i uma. Njegov deficit ne treba ignorisati, već na vreme prepoznati i korigovati. Ulaganje u optimalan nivo ovog vitamina nije samo zdravstvena briga – to je ulaganje u dugovečnost, vitalnost i kvalitet života.

Preporučujemo

RELATED ARTICLESMORE FROM AUTHOR