Visok nivo holesterola predstavlja jedan od najrasprostranjenijih, a ujedno i najpodmuklijih problema savremenog čoveka. Ono što ga čini posebno opasnim jeste činjenica da se može razvijati tiho i bez očiglednih simptoma tokom dužeg vremenskog perioda, pa mu se stoga često i dodeljuje naziv “tihi ubica”. Upravo ta neprimetnost u ranijim fazama bolesti omogućava da se stanje pogoršava bez ikakvog upozorenja, sve dok ne nastupe ozbiljne posledice po zdravlje.
Ipak, iako se visoki holesterol razvija bez drastičnih ili bolnih simptoma, postoje suptilni fizički znaci koje organizam može manifestovati. Oni se ne javljaju kod svih, ali kada su prisutni, mogu biti vrlo korisni pokazatelji skrivenih zdravstvenih problema. Tri ključna dela tela često reaguju na prisustvo povišenog holesterola: lice, ruke i noge. Ove promene mogu izgledati bezopasno ili se pogrešno protumačiti kao kozmetički problem, ali njihov značaj je daleko veći.
Visoki nivo masnoća u krvi, poznat kao hiperlipidemija, uglavnom se odnosi na povećanu koncentraciju lipida u krvotoku, posebno LDL holesterola – koji se često naziva lošim holesterolom. Tokom vremena, ovo stanje može postepeno da naruši integritet krvnih sudova. Kada se krvni sudovi suze i izgube svoju prirodnu elastičnost, povećava se rizik od brojnih teških stanja kao što su:
-
Infarkt miokarda (srčani udar)
-
Moždani udar
-
Angina pectoris
-
Hronične bolesti perifernih arterija
Najpouzdaniji način da se detektuje povišen holesterol je putem analize krvi. Međutim, pažljivo posmatranje određenih fizičkih znakova na telu može poslužiti kao signal da se obavi ta analiza.
Evo koji delovi tela mogu ukazivati na ovaj tihi zdravstveni problem:
1. Lice – prozor u unutrašnje zdravlje
Kada se analiziraju promene na licu, posebno oko očiju, postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na povišen holesterol. Jedan od najkarakterističnijih pokazatelja jeste ksantelazma. To su meke, žućkaste naslage koje se pojavljuju na kapcima, naročito u unutrašnjem uglu oka. Ove naslage predstavljaju lokalizovana gomilanja masnih materija ispod kože. Iako ne izazivaju bol niti su direktno opasne, često su vizuelni simptom dubljeg metaboličkog poremećaja.
Osobe kod kojih se pojavljuje ksantelazma često imaju i neke od sledećih faktora rizika:
-
Povišen holesterol
-
Dijabetes
-
Hipertenzija
-
Gojaznost
-
Navika pušenja
Još jedan znak koji se može pojaviti na oku jeste arcus senilis – belkasti ili sivkasti prsten oko rožnjače. Ova pojava je češća kod starijih osoba i često se smatra normalnim delom starenja. Međutim, kod mlađih osoba može predstavljati ozbiljan indikator kardiovaskularnog rizika, uključujući i povišene vrednosti holesterola.
2. Ruke – skriveni signal nevolje
Iako ruke nisu prvi deo tela koji se dovodi u vezu sa kolesterolom, mogu se na njima primetiti određene promene. Ksantelazma, osim na kapcima, ponekad se može javiti i na rukama, posebno u obliku glatkih, bezbolnih kvržica. Najčešće se ove kvržice pojavljuju na zglobovima ili šakama, a iako se ne razlikuju drastično od okolne kože, njihov izgled može ukazivati na prisustvo lipidnih naslaga ispod kože.
Još značajniji problem koji pogađa ruke, a ima veze sa holesterolom, jeste periferna arterijska bolest (PAB). Ova bolest uzrokuje sužavanje krvnih sudova u ekstremitetima, uglavnom u nogama, ali ponekad i u rukama. PAB izaziva sledeće simptome:
-
Umor u rukama
-
Utrnulost
-
Bol tokom fizičke aktivnosti
-
Slabost u mišićima
-
Pojava rana koje sporo zarastaju
Ovi simptomi se često ignorišu jer nisu veoma intenzivni, ali njihovo prisustvo može biti važan signal ozbiljnijeg vaskularnog problema.
3. Noge – odraz stanja krvnih sudova
Noge su možda najjasniji deo tela kada je reč o simptomima povezanim sa poremećajem cirkulacije izazvanim povišenim holesterolom. Kada su arterije u nogama začepljene masnim naslagama, cirkulacija se pogoršava, što dovodi do brojnih simptoma kao što su:
-
Grčevi i bol u listovima tokom hodanja
-
Osećaj težine u nogama
-
Hladnoća u stopalima
-
Promene u boji kože (blede ili plavičaste nijanse)
-
Slabije zarastanje rana
-
Smanjena mišićna masa
Svi ovi znaci su rezultat smanjenog protoka krvi kroz oštećene i sužene arterije, a ako se ne tretiraju, mogu dovesti do hronične insuficijencije cirkulacije.
Šta učiniti kada se posumnja na visoki holesterol?
Ako primetite bilo koji od navedenih znakova na licu, rukama ili nogama, preporučljivo je da što pre potražite savet lekara. Kompletna analiza lipida u krvi je osnovni korak u dijagnostici. Brza i precizna dijagnoza omogućava da se spreči razvoj teških bolesti.
Međutim, tretman visokog holesterola ne podrazumeva samo uzimanje lekova. Promena načina života je od ključne važnosti za dugoročnu kontrolu i prevenciju ovog stanja. Sledeći koraci mogu značajno pomoći:
Preporučene mere za snižavanje holesterola:
-
Smanjenje unosa zasićenih i trans masti – Ove masti se nalaze u prženoj hrani, industrijskim slatkišima, margarinu i suhomesnatim proizvodima.
-
Zamena nezdravih masti zdravim izvorima – Maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i seme su odlični izbori.
-
Povećanje unosa vlakana – Konzumacija svežeg voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica doprinosi smanjenju apsorpcije holesterola u organizmu.
-
Redovna fizička aktivnost – Čak i brza šetnja u trajanju od 30 minuta dnevno može pomoći u održavanju zdravih vrednosti holesterola.
-
Prestanak pušenja i smanjenje konzumacije alkohola – Ove navike direktno utiču na zdravlje krvnih sudova i dodatno pogoršavaju posledice povišenog holesterola.
Važno je istaći da nijedna mera sama po sebi nije dovoljna, ali njihova kombinacija u svakodnevnom životu može napraviti ogromnu razliku.
Na kraju, iako visoki holesterol deluje kao tihi neprijatelj, naš organizam često šalje znake upozorenja – samo ih treba pažljivo posmatrati. Promene na koži, očima, udovima – svi ovi vizuelni signali mogu biti dragoceni u pravovremenom otkrivanju problema. Uz pomoć savremene medicine i promene životnog stila, kontrola holesterola je moguća i dostupna. Suština je u svesti, informisanosti i doslednosti u sprovođenju zdravih navika.
