Dok se mnoge bolesti u savremenom svetu manifestuju kroz jasne simptome, koje nas alarmiraju da potražimo pomoć lekara, postoji čitava grupa zdravstvenih problema koji se razvijaju neprimetno, gotovo nečujno, sve dok ne postane kasno za jednostavnu intervenciju. Jedan od tih skrivenih zdravstvenih neprijatelja je masna jetra, stanje koje prema rečima doktora Nenadića, predstavlja tihu pretnju organizmu, jer se u početnim fazama razvija bez ikakvih upozoravajućih znakova.
Ova bolest, kako je istakao poznati nutricionista i lekar Predrag Nenadić, je danas izuzetno rasprostranjena. No, zbog svoje podmuklosti i nedostatka ranih simptoma, neretko ostaje neotkrivena do trenutka kada već poprimi ozbiljne dimenzije. Zbog toga je stručnjaci često nazivaju “tihim ubicom jetre”, budući da deluje iz senke, a posledice mogu biti izuzetno teške.
Jetra je organ sa preko 500 vitalnih funkcija, među kojima su detoksikacija organizma, proizvodnja žuči, skladištenje vitamina, regulacija šećera u krvi, metabolizam masti i još mnogo toga. Kada se poremeti njena funkcija, čitav sistem trpi. A kod masne jetre, jetrene ćelije postepeno počinju da nakupljaju masnoću, čime se usporava ili potpuno onemogućava njihova normalna funkcija.
U prvoj fazi bolesti, osoba često ne primećuje ništa neuobičajeno. Nema bola, nema vidljivih znakova upozorenja. To čini masnu jetru posebno opasnom – jer bolest nesmetano napreduje dok se ne pojave komplikacije.
Kako se stanje pogoršava, može se razviti ciroza jetre, hronično i neizlečivo oboljenje koje u velikom broju slučajeva dovodi do smrti. U savremenoj medicini, ciroza je među vodećim uzrocima smrtnosti kod pacijenata sa dugotrajnim problemima sa jetrom. Upravo zbog toga je rano prepoznavanje i prevencija masne jetre od presudne važnosti.
Uzroci nastanka masne jetre su brojni, a neki od njih uključuju:
Gojaznost – posebno kod osoba sa povećanim obimom struka i masnim naslagama u predelu stomaka.
Dijabetes tipa 2, odnosno inzulinska rezistencija.
Prekomerna konzumacija alkohola, koja direktno oštećuje jetrene ćelije.
Hronična upotreba lekova, pogotovo analgetika, kortikosteroida i lekova za snižavanje holesterola.
Virusne infekcije, naročito hepatitis C.
Poremećaji u mikrobiomu creva, što znači prisustvo povećanog broja štetnih bakterija.
Neracionalna upotreba šećera i kafe, iako to mnogima zvuči bezazleno, vremenom može negativno uticati na rad jetre.
Prema Nenadićevim rečima, masna jetra se dijagnostikuje kada količina masti u ovom organu pređe 5% njegove ukupne mase. To je, kako objašnjava, način na koji jetra pokušava da se zaštiti od stalnih agresija kojima je izložena, bilo da je to nepravilna ishrana, pesticidi iz hrane, višak alkohola ili loše životne navike.
Jetra, u toj fazi, pokušava da “upakuje” masnoće kako bi zaštitila svoje ćelije. Međutim, ako se to stanje ne zaustavi na vreme, dolazi do pojave ožiljnog tkiva, usporene funkcije, a kasnije i do terminalnih stanja kao što su ciroza i hepatična encefalopatija – poremećaj mozga izazvan nakupljanjem toksina koje jetra više ne može da filtrira.
Simptomi koje oboleli počinju da primećuju kada bolest već uznapreduje uključuju:
Nelagodnost ili bol ispod desnog rebarnog luka, što je znak da je jetra uvećana i pod pritiskom.
Žućkasta boja kože i očiju, što ukazuje na poremećaj u metabolizmu bilirubina.
Hronični umor i malaksalost.
Svrab kože, naročito u predelu trupa i leđa.
Vrtoglavica, zbunjenost, pa čak i gubitak koncentracije, što su simptomi nakupljanja amonijaka u krvi kod težih oblika bolesti.
Ipak, najvažniji deo borbe protiv masne jetre, kako ističe Nenadić, jeste promena načina života i ishrane. Nema lekova koji će brzo “isprati” bolest – ključ je u disciplini, pravilnom izboru namirnica i upornosti.
Doktor Nenadić savetuje sledeće mere ishrane i navike za zaštitu i regeneraciju jetre:
Izbaciti prženu i pohovanu hranu – ovakve namirnice sadrže transmasti koje dodatno opterećuju jetru.
Smanjiti unos industrijskog šećera i rafinisanih proizvoda.
Ubaciti vlakna u svakodnevnu ishranu, kroz integralne žitarice, mahunarke i sirovo povrće.
Konzumirati orašaste plodove, poput badema i oraha – bogate su zdravim mastima koje zapravo pomažu jetri da sagori masnoće.
Laneno seme, kao odličan izvor omega-3 masnih kiselina.
Voće i povrće u svežem obliku, jer su bogati antioksidansima koji neutralizuju slobodne radikale.
Oporavak jetre nije nešto što se dešava preko noći. Proces može trajati mesecima, čak i godinama, u zavisnosti od stanja organizma, stepena oštećenja i upornosti samog pacijenta. Ali ono što je ohrabrujuće jeste da jetra ima jedinstvenu sposobnost regeneracije. Ako joj se da šansa – može se u potpunosti obnoviti.
U dodatku svojoj stručnosti, doktor Nenadić je podelio i nekoliko zanimljivih činjenica koje dodatno podsećaju koliko je jetra važan organ:
Jetra je jedini organ koji može regenerisati do 70% svog tkiva, čak i ako se mehanički ukloni.
Ćelije jetre, poznate kao hepatociti, imaju izuzetnu sposobnost umnožavanja i obnove.
U slučaju hroničnog oštećenja, regenerativna sposobnost se usporava, a na mestu oštećenih ćelija nastaje ožiljno tkivo, što u dužem roku vodi ka cirozi.
Jetra obavlja više od 500 fizioloških funkcija, uključujući:
Filtraciju toksina
Proizvodnju žuči
Regulaciju glukoze
Skladištenje vitamina A, D, E, K i minerala
Metabolizam lekova i hormona
Interesantno je i to da su još u drevnom Egiptu, lekari i sveštenici jetru smatrali centrom života i emocija. Tokom mumifikacije, upravo je jetra bila jedini unutrašnji organ koji se nije uklanjao iz tela, jer se verovalo da u njoj leži duša i suština čoveka.
