Danas ćemo pisati na temu Božićnog posta što je tradicionalno u pravoslavlju. Taj period za mnoge predstavla vrijeme duhovnog smirenja, molitve i pripreme za praznik Hristovog rođenja.
Božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara, zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru. Ovaj post obuhvata četrdeset dana telesnog i duhovnog uzdržanja, tokom kojih vernici nastoje da se pripreme za veliki praznik Božića. Iako je po trajanju drugi najduži post u pravoslavlju, odmah nakon Vaskršnjeg, po strogosti je blaži. Ipak, i dalje ima duboko duhovno značenje jer nije samo odricanje od hrane, već i čišćenje duše. Telo se tokom posta oslobađa od suvišnih stvari, dok duša treba da se oslobodi grešnih misli, ljutnje i zavisti – svega što nas udaljava od Boga.
- Post nije samo fizičko uzdržavanje
- Duhovni aspekt je ključan
- Telo i duša se pripremaju za Božić
Sveti Vasilije Veliki ističe da pravi post nije samo u tome što se odričemo hrane, već u tome što se udaljavamo od zlih dela. Post ima dve strane – telesnu i duhovnu. Telesno uzdržanje podrazumeva apstinenciju od mrsne hrane, alkohola i drugih telesnih užitaka, dok duhovni deo uključuje smirenje, molitvu, činjenje dobrih dela i oproštaj. Stoga, post nije samo pitanje ishrane, već i put duhovne obnove i postizanja mira.
Tokom Božićnog posta vernici se pridržavaju posebnog režima ishrane, koji je jasno propisan u crkvenom kalendaru. Za vreme posta, meso, jaja i mlečni proizvodi su zabranjeni. Riba se može jesti samo u posebnim prilikama, kao što su određeni praznici koji padaju tokom posta.
- Prvi deo posta (28. novembar – 30. decembar)
- Ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi.
- Utorkom i četvrtkom dozvoljeno je jesti hranu sa uljem.
- Subotom i nedeljom može se jesti riba.
Ovaj režim ishrane nije slučajno odabran; on predstavlja ritam koji omogućava postepeno prilagođavanje tela i duha na promene koje post donosi. Cilj je pripremiti se za najveći hrišćanski praznik.
- Završna sedmica posta (31. decembar – 6. januar)
- Riba se više ne jede.
- Ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi.
- Utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom dozvoljeno je jesti hranu sa uljem.
U poslednjoj, najstrožoj sedmici, vernici se posebno pripremaju za Badnji dan i Božić. Na Badnji dan post je najstroži, a hrana se priprema bez ulja i vina. Ovo simbolizuje čistoću tela i duha pred praznik.
- Poseban izuzetak: Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar)
- Na ovaj praznik dozvoljeno je jesti ribu, čak i ako praznik padne u dan posta.
Crkva naglašava da post ne treba da bude teret, već svesni čin samodiscipline. Hrana tokom posta treba da bude jednostavna, ali dovoljna da telo ne oslabi. Post nije cilj sam za sebe, već sredstvo koje pomaže telu i duši da zajedno koračaju ka duhovnom cilju – zajednici s Bogom.
- Duhovni napori tokom posta
- Molitva
- Ispovest
- Oproštaj
- Činjenje dobrih dela
Osim telesnog uzdržanja, post podrazumeva i duhovni napor. Tokom posta, vernici nastoje da oproste drugima, pomognu onima kojima je pomoć potrebna i da pronađu unutrašnji mir. Na ovaj način, post postaje put duhovne obnove, koji kulminira sa praznikom Božića – trenutkom radosti i zajedništva.
Važno je napomenuti da post nije obavezan za sve na isti način. Osobe koje boluju, starije osobe, trudnice ili osobe sa posebnim okolnostima mogu ublažiti pravila posta. Uvek se savetuje da se vernici konsultuju sa svojim duhovnikom o tome šta je za njih najbolje.
- Prava svrha posta
- Post bez ljubavi, praštanja i molitve nije potpun.
- Post je više od dijete – to je duhovno putovanje.
Post nas poziva da zastanemo, usporimo i posvetimo se sebi. U vremenu kada nas svakodnevni stres nosi brzim tempom, Božićni post daje priliku da očistimo misli, smirimo srce i obnovimo veru. Suština posta nije samo u tome što izostavljamo sa trpeze, već u tome što unosimo u svoju dušu – mir, dobrotu i zahvalnost.
- Poruka svetih otaca:
- “Ne posti stomak, a da ne posti srce.”
Pravi post počinje iznutra – u našim mislima, rečima i delima. To je proces koji vodi ka istinskom Božićnom miru
